Tunel dužine 55 kilometara rasteretiće alpske puteve i ubrzati železnički saobraćaj, sa potencijalnim benefitima za Srbiju i Zapadni Balkan
Brenerski tunel, infrastrukturni projekat vredan oko 8,5 milijardi evra, probijen je 28. jula 2026. godine, čime su Austrija i Italija prvi put povezane pod Alpima železničkim putem. Sa osnovnom deonicom od 55 kilometara, odnosno 64 kilometra uključujući insbrušku obilaznicu, ovaj tunel će do 2032. godine postati najduži železnički tunel na svetu. Projekat ima za cilj da alpski teretni saobraćaj preseli sa kamiona na šine i donese brži, jeftiniji transport kroz region.
Finansijska ulaganja i tehničke karakteristike tunela
Investicija u Brenerski tunel iznosi oko 8,5 milijardi evra, dok ukupna vrednost projekta dostiže 10,5 milijardi evra. Tunel čine dve paralelne jednokolosečne cevi prečnika 8,1 metar, razmaknute između 40 i 70 metara, sa dodatnim istražnim tunelom ispod njih. Projekat zajednički vode ÖBB iz Austrije i TFB iz Italije kroz preduzeće BBT SE, a radove izvode evropski građevinski giganti Strabag, Webuild, Porr i Implenia. Do sada je završeno oko 95 odsto tunelskog sistema, dok je preostao još manji segment ispod Pfonsa. Kada bude pušten u rad, vreme putovanja vozom između Insbruka i Forceze biće skraćeno sa 80 na 25 minuta.
Brenerski tunel kao okosnica evropskog transporta
Brenerski tunel je centralni deo Skandinavsko-mediteranskog koridora TEN-T mreže, koja povezuje severne i južne luke Evrope. Alpski prevoj Brenner predstavlja jedno od najvećih saobraćajnih uskih grla u Evropi, sa ogromnim brojem teretnih kamiona koji uzrokuju zagušenja, rizik za bezbednost i povećane emisije. Projekat ima za cilj da znatan deo tereta prebaci na železnicu, što je u skladu sa evropskim klimatskim i logističkim strategijama. Kao rezultat, očekuje se jeftiniji i predvidljiviji transport robe između industrijskih centara u Nemačkoj, Austriji i severnoj Italiji. To će rasteretiti putnu infrastrukturu i smanjiti logističke troškove za kompanije koje zavise od prekograničnog snabdevanja.
Uticaj na Srbiju i Zapadni Balkan
Iako geografski udaljen, Brenerski tunel kroz alpske prevoje ima direktan uticaj na Zapadni Balkan, uključujući Srbija. Revizija TEN-T mreže uvela je koridor „Zapadni Balkan – istočni Mediteran“, koji povezuje centralnu Evropu sa jugoistokom i granicom sa Turskom. Osim toga, od početka 2026. godine proširen je teretni železnički koridor Alpe – Zapadni Balkan (RFC 10), gde kao infrastrukturni partneri učestvuju Austrija, Slovenija, Hrvatska, Srbija i Bugarska. Cilj je da se teretni železnički saobraćaj iz Alpina produži ka Balkanu, čime Srbija može ostvariti brži i jeftiniji pristup zapadnoevropskim tržištima. Pored toga, Brenerski tunel se koristi kao poligon za procenu sposobnosti Evropske unije da realizuje velike prekogranične infrastrukturne projekte, što je važno u kontekstu planiranog proširenja mreže na Zapadni Balkan.
Širi ekonomski značaj projekta
Osim tehničkih i logističkih prednosti, Brenerski tunel simbolizuje evropsku koheziju i saradnju, jer je finansiran iz zajedničkog budžeta Evropske unije. Projekat pokazuje koliko dugo i skupo može trajati realizacija velikih infrastrukturnih investicija kada su uključene zemlje sa različitim administrativnim sistemima. Uporedo sa tim, iskustva iz izgradnje Brenerskog tunela koristiće se i pri realizaciji budućih železničkih koridora koji uključuju Zapadni Balkan. Na taj način, Srbija dobija stratešku priliku da, kroz modernizaciju Koridora X i uključivanje u evropske koridore, unapredi svoju logističku poziciju i omogući kompanijama konkurentnije uslove za izvoz i snabdevanje.
