Cena sirove nafte niža za 2,61 odsto, dok tržišta reaguju na moguće primirje i promene u snabdevanju energentima preko Ormuskog moreuza
Cena evropske nafte Brent pala je danas ispod psihološke granice od 100 dolara i iznosi 98,609 dolara po barelu, prema podacima sa berzi u 9.30 sati. Istovremeno, sirova američka nafta WTI zabeležila je pad od 2,45 odsto, na 92,750 dolara po barelu. Investitori su umereno optimistični i prate razvoj pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, čiji ishod može imati odlučujući uticaj na stabilizaciju globalnog tržišta energenata, posebno u kontekstu transporta kroz Ormuški moreuz.
Na valutnim i robnim tržištima, evropski fjučersi gasa za jun otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF sa cenom od 44,005 evra za megavat-sat. Cena zlata porasla je na 4.739,39 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice pala na 5,9501 dolar za bušel (27,216 kg).
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Sjedinjene Države nastaviti vojne napade na Iran ukoliko Teheran ne prihvati predlog Vašingtona za završetak sukoba. “Ako se ne slože, bombardovanje počinje, a nažalost, biće mnogo intenzivnije i u većem obimu nego ranije”, naveo je Tramp putem društvene mreže Truth Social. S druge strane, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova izjavio je za CNBC da Iran trenutno razmatra američki predlog za okončanje rata na Bliskom istoku.
Akcije na evropskim berzama beleže neujednačene rezultate: indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 0,19 odsto na 24.999,50 poena, francuski CAC 40 za 0,71 odsto na 8.358,17 poena, dok je FTSE 100 pao za 0,47 odsto na 10.393,59 poena, a moskovski MOEX za 0,41 odsto na 2.621,93 poena. Na deviznom tržištu, kurs evra prema dolaru danas iznosi 1,17645 dolara.
Američki berzanski indeksi zatvorili su prethodni trgovački dan u pozitivnom trendu: Dow Jones je porastao za 1,24 odsto na 49.910,59 poena, S&P 500 za 1,46 odsto na 7.365,12 poena, a Nasdaq za 2,02 odsto na 25.838,94 poena. Ovi podaci ukazuju na oprezni optimizam investitora u vezi sa mogućim smirivanjem geopolitičkih tenzija i eventualnom stabilizacijom globalnog snabdevanja energentima.
Dalji razvoj situacije na Bliskom istoku, posebno u vezi sa pregovorima SAD i Irana, ostaje ključan faktor za buduće kretanje cena nafte, gasa i ostalih energenata na svetskim tržištima.