Deset godina nakon referenduma, dominira osećaj nezadovoljstva zbog neispunjenih ekonomskih obećanja
Velika Britanija obeležava deset godina od referenduma o izlasku iz Evropske unije, na kojem je 51,9 odsto birača glasalo za Brexit, dok su ankete predviđale tesnu pobedu opcije za ostanak. Kampanja koju su predvodili Boris Džonson i Najdžel Faraž obećavala je povratak nacionalnog suvereniteta, kontrolu migracija i ekonomski preporod, ali u javnosti danas preovlađuju razočaranje i osećaj neispunjenih očekivanja, što je dovelo do pojave termina „Bregret“ – žaljenje zbog Brexita.
Rezultat referenduma iz juna 2016. godine označio je politički potres bez presedana, a odluka o napuštanju EU izazvala je šok ne samo u Britaniji, već i širom Evrope. To je bio prvi put da je jedna članica odlučila da napusti evropski blok. Istovremeno, ovaj događaj predstavljao je veliku pobedu populističkih snaga koje su godinama gradile kampanju protiv evropskih integracija i imigracije.
Najveći politički dobitnik bio je Najdžel Faraž, koji je od lidera stranke UKIP postao jedna od najuticajnijih figura britanske politike. Njegove poruke o ograničavanju imigracije, zaštiti nacionalnog identiteta i vraćanju državnog suvereniteta postale su centralne teme političke rasprave. Brexit je tako pomerio granice prihvatljivog političkog govora i omogućio da ideje sa margine postanu deo glavnog političkog toka.
Referendum koji je tadašnji premijer Dejvid Kameron raspisao sa ciljem jačanja svoje pozicije i slabljenja evroskeptika, doveo je do njegovog političkog kraha i dodatnog jačanja upravo tih snaga. Već nekoliko sati nakon objavljivanja rezultata referenduma, javnost je počela da izražava prvo veliko razočaranje zbog neispunjenih obećanja.
Kako navode ekonomske analize, umesto očekivanog ekonomskog preporoda, britanska ekonomija i društvo suočavaju se sa posledicama odluke iz 2016. godine, dok se „Bregret“ sve više koristi za opis trenutnog raspoloženja građana.