Primer Bojane iz Srbije, koja je zbog zatvaranja granica ostala u Vijetnamu i pronašla zaposlenje, osvetljava trend mobilnosti radne snage tokom krize
Sve veći broj građana Srbije, koji su prethodno radili u regionu ili Evropskoj uniji, poslednjih godina ostaje da živi i radi u azijskim državama usled promena izazvanih pandemijom koronavirusa. Jedan od primera je Bojana iz Srbije, koja je neposredno pre izbijanja pandemije otputovala u Aziju radi odmora, ali je zbog iznenadnog zatvaranja granica i novih pravila tokom 2020. ostala u Vijetnamu, gde je potom pronašla posao i izgradila život.
Prema dostupnim informacijama, Bojana je pre pandemije radila u Hrvatskoj, ali je globalna zdravstvena kriza i ekonomska neizvesnost promenila njene planove povratka u Evropu. Zatvaranje granica i otežan saobraćaj doveli su do toga da se deo radno sposobne populacije iz Srbije, koja je bila u inostranstvu tokom početka pandemije, trajno ili privremeno nastani u zemljama jugoistočne Azije.
Nakon što je ostala u Vijetnamu, Bojana je uspela da pronađe zaposlenje i prilagodi se lokalnom tržištu rada. Ovakvi slučajevi postaju sve češći među srpskim državljanima koji su pre pandemije bili angažovani u sektoru turizma, ugostiteljstva ili usluga u zapadnoj i centralnoj Evropi, a zatim su zbog nepredviđenih okolnosti nastavili svoj profesionalni razvoj u novim sredinama.
Ekonomski analitičari ističu da su ovakvi migracioni tokovi posledica dinamičnih promena na globalnom tržištu rada, ali i nastavka prilagođavanja pojedinaca ekonomskim i zdravstvenim izazovima. Restrikcije putovanja i promenjeni uslovi ulaska u pojedine zemlje doveli su do toga da deo radne snage iz Srbije traži nove prilike u državama sa fleksibilnijim pravilima i bržim oporavkom od pandemije.
Takođe, iskustva poput Bojaninog ukazuju na to da su pojedini sektori u azijskim ekonomijama, poput Vijetnama, uspeli da privuku strane radnike u vreme kada je kretanje između evropskih zemalja bilo ograničeno. To ima uticaj na strukturu migracija iz Srbije, ali i na buduću dinamiku povratka radne snage u zemlju porekla.
Iako pouzdani podaci o ukupnom broju Srba koji su tokom pandemije ostali da rade u azijskim državama još nisu dostupni, ekonomski stručnjaci procenjuju da bi ovaj trend mogao uticati na ponudu radne snage u Srbiji, posebno u sektorima koji su tradicionalno zavisili od povratnika iz inostranstva.
