Smanjenje zaposlenosti od 0,4 odsto povezano sa rastom minimalca i odlivom investicija, najizraženiji pad kod individualnih poljoprivrednika
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za 9.037 lica ili 0,4 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je registrovano 2.355.857 radnih mesta. Najveći nominalni pad zabeležen je kod pravnih lica, gde je zaposlenih manje za 10.965 ili 0,6 odsto, što ukupno čini 1.886.501 uposlenog. U javnom sektoru, zaposlenost je takođe smanjena, sa 614.522 u prvom kvartalu 2024. na 612.586 u 2025, dok je u 2026. godini broj radnika u javnom sektoru iznosio 611.470.
Za razliku od pravnih lica, broj zaposlenih u kategoriji preduzetnika i lica koja samostalno obavljaju delatnost porastao je za 5.442 ili 1,3 odsto, ukupno 425.737 radnika na kraju marta 2026. godine. Sličan rast beležen je i prethodne godine, sa povećanjem od 5.518 ili 1,3 odsto zaposlenih u istom sektoru. U segmentu individualnih poljoprivrednika pad je najizraženiji, sa smanjenjem od 3.514 lica ili 7,5 odsto, što čini ukupno 43.619 registrovanih na kraju prvog tromesečja. Pre deset godina, taj broj je bio više nego dvostruko veći, sa 90.587 registrovanih poljoprivrednika.
Analitičari navode više razloga za pad zaposlenosti, uključujući rast minimalne zarade zbog kojeg deo stranih fabrika seli proizvodnju u zemlje sa nižim troškovima rada, poput Tunisa i Maroka. Dodatno, globalna ekonomska politika usmerena na protekcionizam, povećanje carinskih stopa i kriza u automobilskoj industriji doveli su do smanjenja broja projekata u IT sektoru i kontrakcije na tržištu rada. Odliv investicija koje su ušle u Srbiju pre 10 ili 15 godina, kao i smanjenje tražnje u uslužnim delatnostima, dodatno su uticali na smanjenje zaposlenosti.
Posebno je izražen trend smanjenja broja individualnih poljoprivrednika, što je posledica urušavanja poljoprivredne industrije, ukrupnjavanja poseda, depopulacije ruralnih sredina i nedovoljnih subvencija za mala i srednja gazdinstva. Monetarna politika koja je favorizovala uvoz dodatno je otežala položaj domaćih proizvođača, dok je pad broja stanovnika i smanjenje radno sposobnog stanovništva dodatno uticalo na ukupnu zaposlenost.
Kao rezultat navedenih faktora, broj nezaposlenih u Srbiji ostaje nešto iznad evropskog proseka, ali je zabeležen i viši rast BDP-a u poređenju sa evropskim standardom. Stručnjaci naglašavaju potrebu za dubinskom analizom demografskih i ekonomskih trendova kako bi se zaustavio dalji pad zaposlenosti, posebno u najugroženijim sektorima poput poljoprivrede.