Naftno tržište reagovalo padom od 5,75 odsto, stručnjaci iz IEA ukazuju na potrebu odustajanja od novih fosilnih investicija
Globalno tržište sirove nafte zabeležilo je značajan pad cene nakon poslednjih dešavanja u Iranu, gde je aktuelni rat doveo do velike neizvesnosti u energetskom sektoru. Cena nafte Brent na međunarodnim berzama pala je na 99,92 dolara po barelu, što predstavlja pad od 6,10 dolara ili 5,75 odsto u odnosu na prethodni zatvarajući kurs. Ovaj trend je uslovljen zabrinutošću investitora oko stabilnosti snabdevanja i dugoročnih posledica po globalno tržište fosilnih goriva.
Prema analizi vodećih stručnjaka za energetiku, naftna kriza izazvana sukobom u Iranu imaće dugoročne posledice na industriju fosilnih goriva. Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA), istakao je da događaji u Iranu ubrzavaju globalni zaokret ka diversifikaciji energetskih izvora, čime se smanjuje zavisnost od tradicionalnih fosilnih goriva. Birol je posebno naglasio da bi Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da razmotri odustajanje od planiranog proširenja eksploatacije nafte u Severnom moru, uprkos postojećim pritiscima.
Ova promena na tržištu dolazi u trenutku kada su cene goriva, uključujući benzin i dizel, pod pojačanim pritiskom zbog logističkih izazova i mogućih poremećaja u lancima snabdevanja. Istovremeno, aktuelni kurs evra prema dinaru iznosi 117,4330 dinara, dok su cene drugih ključnih energenata, poput gasa, takođe zabeležile blage promene. Cena gasa na zatvaranju iznosila je 3,3871 dolara, uz pad od 0,19 odsto.
S obzirom na aktuelne geopolitičke tenzije, analitičari ukazuju na sve izraženiju tendenciju zemalja i energetskih kompanija da ubrzaju razvoj alternativnih izvora energije i povećaju rezerve, kako bi smanjili izloženost rizicima sličnim onima koji su se pojavili tokom krize sa Iranom. U tom kontekstu, iz IEA poručuju da je neophodno redefinisati razvojnu strategiju energetskog sektora i smanjiti ulaganja u nove fosilne projekte.
Trenutna situacija ima direktan uticaj i na investitore, koji sve češće usmeravaju kapital ka održivim projektima i obnovljivim izvorima energije, dok tradicionalni akteri tržišta nafte i gasa razmatraju nove modele poslovanja. Stručnjaci procenjuju da bi nastavak ovakvih trendova mogao dovesti do trajnih promena u globalnoj energetskoj ravnoteži, a samim tim i u cenama osnovnih sirovina i energenata na duži rok.
