Rast cene nafte usled eskalacije sukoba SAD i Irana, brodarska industrija pogođena zbog blokade Ormuskog moreuza i 20.000 članova posada u zastoju
Cena sirove nafte tipa brent dostigla je 101,35 dolara po barelu na londonskoj ICE berzi, što predstavlja rast od 1,29 dolara u odnosu na prethodni dan, usled ponovne eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Istovremeno, američka WTI nafta porasla je na 95,86 dolara po barelu. Iako su ove dnevne promene pozitivne, oba vodeća tipa nafte beleže nedeljni pad od preko 6 odsto, nakon što su ranije postojali signali o mogućem približavanju SAD i Irana dogovoru, navodi se u analizama tržišta.
Prema podacima iz Ujedinjenih nacija, u Persijskom zalivu je zbog iranske blokade Ormuskog moreuza zaglavljeno oko 1.500 brodova sa približno 20.000 članova posada. Generalni sekretar Međunarodne pomorske organizacije (IMO) pri UN, Arsenio Domingez, izjavio je da su pomorci „nevini ljudi“ koji su postali žrtve geopolitičkih okolnosti van svoje kontrole. On je ocenio da je od početka sukoba između Irana, SAD i Izraela krajem februara izvedeno više od 30 napada na brodove, što je rezultiralo smrću deset mornara.
Tržište energenata ostaje pod snažnim uticajem političkih tenzija, a analitičari ističu da rast cena nafte direktno proizilazi iz neizvesnosti i novih međusobnih optužbi Vašingtona i Teherana o vojnim incidentima u regionu, uprkos važećem primirju. Iranska strana navodi da su američke snage izvele napade na jug zemlje, pogodivši iranski tanker kod Džaska i civilne ciljeve na ostrvu Kešm i okolnim priobalnim područjima. S druge strane, američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je Iran bezuspešno napao tri američka razarača u Ormuskom moreuzu, pri čemu su plovila ostala neoštećena, dok su napadači pretrpeli gubitke.
Domingez je naglasio da pomorski transport obavlja više od 80 odsto svetske trgovine robom i apelovao na brodarske kompanije da izbegavaju slanje plovila u Persijski zaliv dok traju oružani incidenti, kako bi se sprečili dodatni ljudski i ekonomski gubici. On je istakao da trenutna blokada ima ozbiljne posledice po globalne lance snabdevanja, logistiku i cene transporta.
Situacija u Persijskom zalivu, jednom od ključnih regiona za svetsku trgovinu naftom i robom, ostaje neizvesna, dok tržište energenata i brodarske kompanije prate dalji razvoj događaja i moguće ekonomske posledice ovakvih poremećaja.