Promenjena očekivanja investitora i jačanje dolara doveli do korekcije, ali zlato ostaje u plusu 53 odsto u odnosu na 2025.
Cena zlata pala je krajem juna ispod psihološke granice od 4.000 dolara za uncu, što je izazvalo uznemirenost na globalnim finansijskim tržištima. Prema zvaničnim podacima, od početka 2026. do kraja juna, zlato je zabeležilo pad cene od oko 7-8 odsto, dok je u odnosu na rekord iz januara pad bio još izraženiji. I pored kratkoročnog pada, zlato je tokom perioda od početka 2025. do kraja juna 2026. godine ostvarilo rast od približno 53 odsto, potvrđujući svoju ulogu kao dugoročne zaštitne aktive.
Analitičari ističu da ovakve korekcije nisu neuobičajene, naročito nakon višemesečnog snažnog rasta. Za razliku od prethodnih velikih kriza, poput one iz 1987, 2008. ili 2020. godine, kada su padovi cene zlata bili posledica panične rasprodaje svih klasa imovine, ovog puta tržište nije bilo pogođeno finansijskim šokom. Umesto toga, ključni faktori su promenjena očekivanja u vezi sa monetarnom politikom Federalnih rezervi, rast prinosa na američke državne obveznice, jačanje američkog dolara i realizacija profita nakon rasta cene zlata.
Ekonomisti objašnjavaju da ovakva kretanja potvrđuju da cena zlata nije vođena isključivo geopolitičkom neizvesnošću, već i faktorima poput očekivanja investitora u pogledu kamata i kretanja američke valute. “Zlato jeste zaštitna aktiva, ali nije bez volatilnosti. Kada cena u kratkom roku snažno poraste, deo investitora realizuje profit, a pritisak dodatno mogu pojačati jak dolar, rast prinosa na američke obveznice i očekivanja da kamate ostanu visoke. Važno je razlikovati kratkoročnu korekciju od promene dugoročnog investicionog trenda”, ocenio je Georgi Hristov, ekonomski analitičar i direktor kompanije Tavex Zlato&srebro.
Analiza prethodnih kriza pokazuje da zlato ne mora odmah da poraste tokom prvih dana tržišnih šokova, jer investitori najpre traže likvidnost. Međutim, u mesecima nakon šoka, kada centralne banke reaguju merama podrške i smanjenjem kamatnih stopa, zlato često ponovo jača. Danas je situacija specifična jer su centralne banke u poslednje četiri godine kupovale zlato tempom neviđenim još od Bretton Woods ere, sa akumulacijom od oko 1.000 tona zlata godišnje od 2022. godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. To je znatno više u odnosu na prethodni decenijski prosek od 500 tona godišnje.
Ovakva strukturna potražnja centralnih banaka daje dodatnu podršku ceni zlata, što ukazuje da trenutna korekcija nije posledica gubitka poverenja, već deo šireg investicionog ciklusa. Iako zlato nije imuno na kratkoročne turbulencije, njegova uloga kao sigurnog utočišta ostaje potvrđena i u aktuelnim tržišnim uslovima.