Rast kamatnih stopa i inflacionih očekivanja utiču na pad plemenitih metala, zlato sada čini 24 odsto rezervi centralnih banaka
Cena zlata pala je ispod 4.700 dolara za uncu (31,1 gram) krajem aprila 2026. godine, dok je srebro zabeležilo pad veći od četiri odsto u istom periodu. Ovaj trend označava značajan odmak zlata od njegovog rekordnog maksimuma iz januara, sa ukupnim padom od oko 16 odsto. Prema aktuelnim ekonomskim analizama, glavni uzrok ovakvih kretanja su rastuća inflaciona očekivanja i pritisak na više kamatne stope na globalnim tržištima.
U okruženju u kojem kamatne stope rastu, instrumenti koji nude prinos postaju atraktivniji za investitore, dok imovina poput zlata, koja ne donosi direktan prihod, gubi na privlačnosti. Tradicionalno, tržišta plemenitih metala beležila su rast cena u vreme geopolitičkih tenzija, ali najnoviji podaci pokazuju da su ekonomski faktori, pre svega kamate, sada dominantan pokretač cena.
Iako su cene zlata i srebra trenutno pod pritiskom, dugoročna analiza otkriva drugačiju perspektivu. Tokom prethodne decenije, zlato je gotovo učetvorostručilo svoju vrednost, beležeći prosečan godišnji rast od blizu 15 odsto, što je nadmašilo i performanse mnogih vodećih akcijskih indeksa. Ovakav rast je doveo do realizacije profita i kratkoročnih korekcija na tržištu.
Važan trend je i promena u strukturi deviznih rezervi centralnih banaka. Zlato sada čini oko 24 odsto ukupnih rezervi, što je više nego učešće američkih državnih obveznica. To je značajan zaokret u odnosu na kraj 2015. godine, kada su obveznice činile trećinu rezervi, a zlato svega devet odsto. Ovakva promena ukazuje na stratešku orijentaciju centralnih banaka ka većoj sigurnosti i diverzifikaciji imovine.
Kratkoročno, tržište šalje jasnu poruku da su kamatne stope trenutno važnije od geopolitičkih faktora za kretanje cena zlata i srebra. Ipak, dugoročna uloga zlata kao instrumenta za zaštitu vrednosti ostaje relevantna, posebno u kontekstu promena u portfolijima globalnih rezervi. Očekuje se da će investitori i dalje pažljivo pratiti odnos između kamatnih stopa, inflacije i geopolitičkih rizika prilikom donošenja odluka o ulaganjima u plemenite metale.
Source: https://bif.rs/2026/04/pad-cena-zlata-i-srebra-zasto-kamate-nadjacavaju-geopolitiku/
