Skok cene nafte od 3,26 odsto i rast tražnje za gasom i đubrivima dodatno jačaju rusku ekonomiju tokom sukoba na Bliskom istoku
Sukob sa Iranom doveo je do značajnog povećanja cena energenata na globalnom tržištu, što direktno koristi ruskoj privredi, saopštavaju ekonomski analitičari. Cena nafte Brent dostigla je 103,35 dolara po barelu, uz dnevni rast od 3,26 odsto, dok je cena prirodnog gasa porasla za 2,35 odsto na 3,0705 dolara. Ovaj rast omogućava Rusiji da poveća prihode od izvoza, puni budžet i finansira svoje aktivnosti, uključujući rat u Ukrajini.
Prema analitičarima iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, Rusija se smatra najvećim dobitnikom trenutnih geopolitičkih tenzija. Visoke cene nafte i gasa doprinose stabilizaciji ruskih javnih finansija i omogućavaju nadoknadu budžetskih deficita. Osim energenata, povećana globalna potražnja za đubrivima zbog poremećaja u snabdevanju iz Irana dodatno jača izvoznu poziciju Rusije na svetskom tržištu.
Tržišni podaci pokazuju da su ruski prihodi od energenata porasli zahvaljujući višim cenama i povećanoj tražnji. Ovaj trend omogućava Kremlju da održava fiskalnu stabilnost i produži finansiranje ratnog napora u Ukrajini, čime se zatvara rupa u saveznom budžetu nastala usled zapadnih sankcija. Istovremeno, pojačana tražnja za prirodnim gasom i đubrivima, koja je posledica smanjenih isporuka iz Irana, omogućava Rusiji dodatne prihode izvan sektora nafte.
“Najveći dobitnik sukoba je Rusija”, navodi Ben Kejhil, viši saradnik CSIS, ističući da trenutna globalna nestabilnost dodatno povećava vrednost ruskih energenata na tržištu. Ovakvo stanje omogućava Rusiji da zadrži vodeću poziciju među globalnim izvoznicima energenata i održi ključne izvore prihoda za državnu kasu.
Rast cena nafte i gasa ima uticaj i na druge sektore ruskog izvoza, posebno u industriji đubriva, gde Rusija beleži pojačanu tražnju zbog poremećaja u lancima snabdevanja. Očekuje se da će ovakva tržišna kretanja nastaviti da podržavaju rusku ekonomiju dok traju geopolitičke tenzije, iako dugoročne posledice zavise od razvoja situacije na Bliskom istoku i eventualnih novih sankcija.