Snažan dolar i viši prinosi na obveznice uzrokuju pad cena plemenitih metala, gram zlata i srebra značajno jeftiniji nego ranije
Cene plemenitih metala, tradicionalno viđenih kao sigurno utočište tokom ekonomskih i geopolitičkih kriza, zabeležile su značajan pad u poslednjem periodu, pokazuju aktuelni tržišni podaci. Srebro je pojeftinilo za 44 odsto, dok je zlato zabeležilo pad od 26 odsto, pod pritiskom jačanja američkog dolara, viših prinosa na državne obveznice i očekivanja da kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama mogu ostati na povišenom nivou duže nego što se prethodno predviđalo.
Tržišni analitičari ukazuju da, uprkos tradicionalnom statusu zlata i srebra kao “sigurne luke”, ekonomska i monetarna kretanja uveliko utiču na njihove cene. Jačanje dolara čini plemenite metale skupljim za kupce iz drugih valuta, dok rast prinosa na američke obveznice smanjuje atraktivnost ulaganja u metale koji ne donose kamatnu stopu.
U ovom trenutku, pad cena na tržištu nije direktno posledica samo geopolitičkih napetosti, već i očekivanja investitora da će američka centralna banka (Fed) zadržati restriktivnu monetarnu politiku, što dodatno pritiska tržište zlata i srebra. Takođe, ulagači sve više ulažu u druge klase imovine sa višim prinosima, što dodatno smanjuje tražnju za plemenitim metalima.
Prema poslednjim podacima sa berzi, gram zlata i gram srebra su značajno jeftiniji nego pre nekoliko meseci, što direktno odražava globalne ekonomske trendove i promene u investicionim preferencijama. Ovo ukazuje da čak i u periodima pojačanih globalnih rizika, cene zlata i srebra mogu biti podložne negativnim tržišnim uticajima, za razliku od očekivanja o njihovoj stabilnosti.
Analitičke kuće napominju da kretanja na tržištu plemenitih metala treba posmatrati u širem kontekstu makroekonomskih politika i promena na svetskim finansijskim tržištima. Investitori i građani koji ulažu u zlato i srebro treba da budu svesni da cene tih metala nisu imune na globalne monetarne i valutne promene.
