Zlato zabeležilo istorijski maksimum od 5.600 dolara po unci, a potom oštar pad; institucionalni investitori i suvereni fondovi koriste korekciju za akumulaciju
Globalno tržište zlata suočilo se sa snažnom korekcijom nakon što je početkom 2026. godine cena dostigla istorijski maksimum od oko 5.600 dolara po unci. Usledio je pad vrednosti od približno 21 odsto, što je izazvalo talas prodaje među manjim investitorima i paniku na berzama. Međutim, podaci pokazuju da su centralne banke, suvereni fondovi i veliki institucionalni investitori iskoristili ovu korekciju za intenzivnu kupovinu fizičkog zlata, ostvarujući jednu od najvećih akumulacija ovog plemenitog metala u poslednjih deset godina.
Prema ekonomskim analizama, dok su prosečni ulagači reagovali povlačenjem i smanjenjem izloženosti na tržištu, tzv. “pametan novac” – institucionalni kapital i državni fondovi – prepoznao je trenutak za dugoročnu diverzifikaciju portfolija. Cena zlata, koja je nakon rekordnog nivoa zabeležila pad od 21 odsto, ostala je u fokusu ovih investitora zbog svog statusa tradicionalnog zaštitnika kapitala u periodima visoke neizvesnosti.
Korekcija na tržištima bila je praćena dvocifrenim minusima na berzama, posebno u sektorima koji su ranjivi na globalne makroekonomske šokove. Upravo u takvim okolnostima, centralne banke su povećale rezerve zlatom, nastavljajući višegodišnji trend diverzifikacije rezervi. Institucionalni investitori su takođe povećali udele u fizičkom zlatu, za razliku od manjih ulagača koji su povlačili sredstva iz ETF-ova i sličnih instrumenata.
Ekonomisti ukazuju da su ovakvi potezi velikih aktera rezultat dugoročne strategije očuvanja vrednosti kapitala i zaštite od inflatornih i geopolitičkih rizika. U situaciji kada volatilnost na tržištu raste, zlato ostaje ključni instrument za stabilizaciju portfolija, što dodatno potvrđuje interesovanje centralnih banaka i fondova.
Implikacije za tržište su višestruke – masovna akumulacija zlata od strane institucija utiče na srednjoročnu stabilnost cene ovog metala, dok istovremeno šalje signal o oprezu prema rizicima na finansijskim tržištima. Ovakav trend može dugoročno uticati i na politike rezervi centralnih banaka, ali i na ponašanje individualnih investitora koji prate poteze najvećih aktera.
Istorijski gledano, faze masovne institucionalne kupovine zlata poklapaju se sa periodima pojačane neizvesnosti na globalnim tržištima. Ovoga puta, korekcija od 21 odsto nakon istorijskog maksimuma od 5.600 dolara po unci dodatno je naglasila razliku između kratkoročnog i dugoročnog investitorskog pristupa, potvrđujući zlato kao pouzdanu rezervu vrednosti u izazovnim vremenima.
