Specifičan poslovni model kompanija omogućio milionske iznose bez radne snage, izazivajući pitanja o transparentnosti i poreskim implikacijama
Prema zvaničnim podacima, tokom 2023. godine u Bosni i Hercegovini registrovano je više desetina preduzeća koja su ostvarila prihode u milionskim iznosima, i to bez ijednog zaposlenog radnika. Ovaj neuobičajen model poslovanja skrenuo je pažnju ekonomske javnosti i izazvao brojne diskusije o efikasnosti, zakonitosti i poreskoj praksi ovakvih firmi.
Preduzeća koja posluju bez zaposlenih, a beleže milionske iznose prometa, uglavnom su registrovana kao društva sa ograničenom odgovornošću. Njihovo poslovanje se često zasniva na ugovaranju eksternih usluga, pre svega putem angažovanja spoljnih saradnika, konsultanata ili firmi iz inostranstva. Pojedine od ovih firmi posluju i kao posrednici u međunarodnim transakcijama, što im zahvaljujući specifičnom poreskom tretmanu omogućava optimizaciju troškova i obaveza prema državi.
Analiza finansijskih izveštaja pokazuje da takva preduzeća u značajnoj meri smanjuju fiksne troškove – budući da nemaju obaveze prema zaposlenima, izbegavaju plaćanje doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i drugih poreskih davanja vezanih za zarade. Time se povećava njihova profitabilnost, ali se istovremeno otvaraju pitanja o doprinosu ovih firmi domaćoj ekonomiji, posebno u segmentu zapošljavanja.
Ekonomisti ističu da je ovakav model moguć zahvaljujući postojećim zakonskim rešenjima, ali ukazuju i na potencijalne zloupotrebe, posebno kada je reč o izbegavanju poreza ili prikrivanju stvarne ekonomske aktivnosti. U slučaju BiH, gde su poreske i inspekcijske kontrole decentralizovane, ovakvi modeli često ostaju van domašaja efikasne kontrole.
Poreske uprave upozoravaju da firme bez zaposlenih, a sa velikim prihodima, moraju biti pod posebnom pažnjom zbog mogućnosti izbegavanja obaveza prema budžetu. Insistira se na jačanju kontrole i razmeni podataka sa drugim državama, kako bi se sprečile potencijalne zloupotrebe u prekograničnim transakcijama.
Iako su ovakva preduzeća legalna u okviru važeće regulative, stručnjaci smatraju da bi trebalo razmotriti izmenu zakona kako bi se sprečile moguće zloupotrebe i povećao doprinos realnog sektora zapošljavanju i punjenju budžeta. U suprotnom, ovakav model poslovanja mogao bi postati dominantan, dodatno otežavajući borbu protiv sive ekonomije i smanjujući prihode države.