Praćenje sadržaja evoluiralo od ručnog sečenja članaka do generativne analitike, dok korisnici sve više veruju AI preporukama
Evolucija analitike i praćenja medijskog sadržaja u poslovanju prošla je dug put – od listanja štampanih novina i ručnog sečenja članaka, preko gledanja i preslušavanja televizijskog i radio programa, do savremenog digitalnog monitoringa portala i društvenih mreža. Potreba da firme znaju ko, šta i gde govori o njima ostala je aktuelna gotovo dva veka, ali su makaze i novinsku hartiju danas zamenili algoritmi i baze podataka, čime je otvorena nova era generativne analitike.
Za razliku od tradicionalnih medija, gde je bilo jasno koji izvor oblikuje javno mnjenje, današnji korisnici posmatraju AI modele kao objektivne i sveznajuće alate. Međutim, bitno je naglasiti da AI generiše svoje odgovore isključivo na osnovu već postojećih objava sa hiljada medija, foruma i sajtova, što znači da poslovni subjekti ostaju nevidljivi ako ih algoritmi ne prepoznaju.
U prošlosti su tradicionalni mediji imali ključnu ulogu u definisanju poverenja javnosti, dok danas tu funkciju sve češće preuzimaju AI modeli. Izazov je u tome što korisnici često bezrezervno prihvataju preporuke i odgovore AI asistenata, ne proveravajući iz kojih su izvora ti zaključci izvedeni.
Bilo da je reč o fizičkom licu koje razmatra kupovinu hibridnog automobila ili izboru destinacije i hotela za odmor, ili o direktoru koji odlučuje o softveru za logistiku svoje kompanije, korisnici žele konkretne preporuke bez gubljenja vremena na pretragu brojnih stranica. Zbog toga se sve češće koriste četbotovi i AI asistenti, sa pitanjima poput: „Koji je najbolji brend u toj industriji/za tu namenu?”
Čak je i Google unapredio svoj pretraživač uvođenjem AI Overviews opcije, koja korisnicima na vrhu rezultata nudi generisani sažetak informacija. Ova transformacija utiče na način na koji se poslovni subjekti predstavljaju i percipiraju, a prema ekonomskim analizama, vidljivost u AI generisanom sadržaju postaje ključna za uspeh na tržištu.
