Kod bolovanja preko 30 dana trošak prelazi na državu, ali poslodavac nastavlja da obračunava i uplaćuje doprinose na zaradu radnika tokom celog perioda odsustva
Prema važećim propisima u Srbiji, obračun i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje tokom bolovanja dužeg od 30 dana podrazumeva specifičan režim koji ima direktan uticaj na poslodavce, zaposlene i državni budžet. Kada radnik odsustvuje sa posla zbog privremene sprečenosti za rad duže od 30 dana, nadoknadu zarade više ne isplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava, već trošak preuzima Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Međutim, i pored toga što RFZO preuzima finansiranje nadoknade zarade od 31. dana bolovanja, poslodavac ostaje u obavezi da za ceo period bolovanja obračunava i uplaćuje doprinose na osnovicu zarade zaposlenog. Ova obaveza se odnosi na sve vrste doprinosa za obavezno socijalno osiguranje: na penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Osnovica za obračun doprinosa tokom bolovanja određuje se prema iznosu naknade zarade koju radnik prima za vreme privremene sprečenosti za rad. U slučaju bolovanja dužeg od 30 dana, visinu naknade zarade utvrđuje RFZO, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Poslodavac je dužan da na ovaj iznos obračuna i uplati doprinose, iako sam iznos naknade ne isplaćuje iz sopstvenih sredstava, već RFZO vrši refundaciju tog iznosa poslodavcu.
Pitanje refundacije troškova je posebno značajno, jer RFZO refundira samo iznos naknade zarade, dok iznos obračunatih doprinosa poslodavac snosi u celosti iz sopstvenih sredstava. To praktično znači da, i kada nadoknadu zarade isplaćuje RFZO, poslodavac i dalje ima trošak u vidu uplate doprinosa, što može predstavljati dodatno finansijsko opterećenje, posebno za preduzeća sa većim brojem zaposlenih na dugotrajnim bolovanjima.
Na ovaj način, država zadržava kontinuitet uplaćivanja sredstava u sistem obaveznog socijalnog osiguranja, ali se deo tereta prenosi na poslodavce. Ovakav model ima za cilj da zaštiti prava zaposlenih na penzijsko i zdravstveno osiguranje i tokom dugotrajne sprečenosti za rad, ali istovremeno povećava troškove poslovanja kompanija.
Praksa pokazuje da je za poslodavce važno da precizno vode evidenciju o datumu početka i trajanju bolovanja, kao i o svim iznosima isplaćenih naknada i obračunatih doprinosa, kako bi mogli da ostvare pravo na refundaciju od RFZO i izbegnu eventualne kazne zbog nepravilnog obračuna. S obzirom na kompleksnost procedure i moguće finansijske posledice, preporučuje se redovna konsultacija sa stručnjacima za radno i poresko pravo, kao i ažuriranje internih procesa u skladu sa zakonskim izmenama.
