Srbija planira izgradnju prve nuklearne elektrane do 2040. godine, što zahteva strogu kontrolu i prilagođavanje zakonodavstva
Tema upravljanja nuklearnim i radioaktivnim otpadom dobila je na značaju nakon što je ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, istaknuto je na Međunarodnom stručnom forumu „Otpad – bogatstvo koje bacamo“ održanom u Beogradu. Razvoj nuklearne energetike u zemlji zahtevao bi detaljno regulisanje svih faza upravljanja otpadom, uključujući njegov nastanak, transport, skladištenje i konačno odlaganje, uz neophodnu strogu kontrolu države.
Prema najavama iznetim na forumu, Srbija bi mogla da dobije svoju prvu nuklearnu elektranu do 2040. godine, što se ističe kao ključni korak ka obezbeđivanju energetskog suvereniteta i unapređenju kvaliteta vazduha. Ova strategija postavlja visoke zahteve pred regulatorni okvir, budući da je bezbedno upravljanje nuklearnim i radioaktivnim otpadom jedan od najvažnijih aspekata održive nuklearne energije.
Između ostalog, učesnici su naglasili potrebu za dodatnim uređenjem normativno-pravnog okvira koji bi jasno propisao odgovornosti svih aktera uključenih u proces upravljanja otpadom. To podrazumeva precizne procedure za obradu, skladištenje i transport otpada, kao i transparentne mehanizme nadzora i kontrole koje mora sprovoditi država.
Docentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu Maša Mišković posebno je istakla da izazov ne leži samo u donošenju novih propisa, već i u njihovoj doslednoj primeni i kontinuiranom usklađivanju sa međunarodnim standardima. Ona je podvukla značaj državnog nadzora u svim fazama upravljanja, kako bi se obezbedila maksimalna bezbednost za građane i životnu sredinu.
Kako je istaknuto na forumu, razvoj nuklearne energetike može doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i jačanju energetske nezavisnosti Srbije, ali je neophodno da svaka faza upravljanja otpadom bude pod punom kontrolom i u skladu sa najvišim standardima bezbednosti. Učesnici su zaključili da će dalji razvoj ovog sektora zahtevati kontinuirano ulaganje u regulatorne i tehničke kapacitete, kao i jačanje saradnje sa relevantnim međunarodnim institucijama.