Deficit četiri puta veći nego prošle godine, rashodi rasli 18,8 odsto, prihodi porasli 10,6 odsto realno
Državni budžet Srbije zabeležio je manjak od gotovo 113 milijardi dinara (962 miliona evra) u prva tri meseca 2026. godine, prema poslednjim podacima Ministarstva finansija. Ovaj deficit je četiri puta veći u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je 2025. završena sa ukupnim deficitom od oko 253 milijarde dinara (2,15 milijardi evra), što ukazuje na nastavak fiskalnih izazova u uslovima globalne krize.
Prihodi budžeta nastavili su da rastu i u prva tri meseca ove godine zabeležen je realni rast od 10,6 odsto kada se isključi uticaj inflacije. Porez na dobit preduzeća ostvario je najveći rast od čak 29 odsto realno, dok je prihod od poreza na dodatu vrednost (PDV), kao najznačajnijeg izvora budžetskih prihoda, porastao za 5,8 odsto. Za razliku od toga, prihodi od akciza, drugi po značaju izvor budžetskih sredstava, zabeležili su pad od 1,4 odsto, što se najviše odnosi na akcize na gorivo koje su smanjene za 17 odsto međugodišnje.
Glavni razlog smanjenja prihoda od akciza je privremeno smanjenje poreskih stopa na gorivo od strane države, kako bi se ograničio rast cena i ublažio pritisak na inflaciju. Akcize su od 14. marta smanjene za 20 odsto, a od 10. aprila ukupno za 25 odsto, sa merom koja je produžena do 8. maja. Prema zvaničnim izjavama, Srbija godišnje prihoduje oko dve milijarde evra od punih akciza na derivate, dok se sa smanjenim akcizama očekuje pad prihoda od oko 100 miliona evra mesečno, odnosno na 1,2 do 1,3 milijarde evra godišnje.
Na rashodnoj strani, dinamika rasta je još izraženija. Kapitalni rashodi povećani su realno za 64,4 odsto u poređenju sa prva tri meseca 2025. godine. Značajan rast beleže i subvencije, koje su porasle za 68,8 odsto, dok su ostali tekući rashodi uvećani čak 71 odsto. Troškovi za plate zaposlenih porasli su za 12,9 odsto, izdaci za kupovinu roba i usluga za 15,7 odsto, a izdaci za penzije za 10 odsto.
Ovako izraženo ubrzanje rashoda u odnosu na rast prihoda, uz dodatne fiskalne stimuluse i privremeno smanjenje akciza, produbljuje budžetski deficit i postavlja pitanje održivosti javnih finansija u nastavku godine. Fiskalni izazovi dodatno su naglašeni u kontekstu globalnih ekonomskih kretanja i povećanih pritisaka na inflaciju, kao i potreba za socijalnim i investicionim izdacima.