Digitalni evro cilja smanjenje zavisnosti od Visa i Mastercard, godišnji prihodi privatnih sistema padaju do 9 milijardi evra
Evropska centralna banka (ECB) najavila je da planira uvođenje digitalnog evra do 2029. godine, s ciljem smanjenja zavisnosti evrozone od američkih platnih kompanija kao što su Visa i Mastercard, koje trenutno obrađuju skoro dve trećine kartičnih transakcija na području evropske valute. Rast bezgotovinskih plaćanja pojačao je ovu zavisnost, dok su firme poput PayPal i Apple dodatno proširile svoje prisustvo na tržištu.
Digitalni evro biće dostupan putem besplatne infrastrukture ECB, a privatne kompanije, uključujući banke, sprovodiće projekte i servise koji omogućavaju upotrebu digitalnog „novčanika“. ECB, međutim, predviđa ograničenje iznosa koje pojedinci mogu držati u digitalnom novčaniku na maksimalno 3.000 evra, kako bi se očuvala stabilnost bankarskog sektora i umanjio rizik od povlačenja depozita iz komercijalnih banaka.
Prema podacima ECB, godišnja vrednost kartičnih plaćanja u evrozoni iznosi oko 3,4 biliona evra, dok trgovci plaćaju ukupno 3,75 milijardi evra godišnje na ime naknada za prihvatanje debitnih kartica. Oko polovine tog iznosa odlazi kartičnim mrežama izvan Evropske unije, a druga polovina bankama. Ograničenje naknada koje ECB planira moglo bi smanjiti godišnje prihode privatnih sistema plaćanja između 8 i 9 milijardi evra, prema procenama na osnovu zvaničnih podataka.
Banke i finansijske institucije zabrinute su zbog mogućeg gubitka prihoda i prelaska korisnika na digitalni evro, pa razvijaju sopstvena rešenja. Evropski konzorcijum, koji okuplja 37 finansijskih institucija, najavio je lansiranje kriptovalute vezane za evro do kraja godine, a među članicama su UniCredit, Intesa Sanpaolo i Raiffeisen Bank International.
Zvaničnici Evropske unije ističu da je suverenitet u platnim sistemima strateški prioritet, posebno u uslovima fragmentacije globalnog tržišta i rastućih rizika od instrumentalizacije pristupa plaćanjima. Akademik i bivši visoki zvaničnik ECB Ulrih Bindzajl ocenio je da limit od 3.000 evra u digitalnom novčaniku predstavlja „ozbiljan poraz“, navodeći da bi novac komercijalnih banaka trebalo da bude podređen novcu centralne banke, a ne obrnuto.
Regulatori upozoravaju da paralelno funkcionisanje više platnih sistema može povećati rizik od sajber napada i tehničkih kvarova. Planirana ograničenja trebalo bi da omoguće evropskim bankama, fintech kompanijama i startapima da razvijaju sopstvene servise i time očuvaju deo tržišnog udela, dok se očekuje da će digitalni evro dugoročno ojačati suverenitet evropskog platnog sistema.