Evropska unija drugi put za redom beleži pozitivan bilans u trgovini, uz rast uvoza i izvoza od 6 i 7 odsto
Evropska unija ostvarila je suficit u trgovini visokotehnološkim proizvodima od 32,4 milijarde evra u 2025. godini. Uvoz visokotehnoloških proizvoda iznosio je 534,1 milijardu evra, dok je izvoz dostigao 566,5 milijardi evra, saopštio je Eurostat. Ovo predstavlja drugi uzastopni pozitivan bilans za EU, nakon četiri godine trgovinskog deficita u periodu od 2020. do 2023. godine.
Rast uvoza i izvoza visokotehnoloških proizvoda
Uvoz visokotehnoloških proizvoda u EU beleži prosečan godišnji rast od šest odsto od 2015. godine, što je povećanje od 239,9 milijardi evra. Izvoz je za isti period rastao po prosečnoj stopi od sedam procenata, odnosno za 265,4 milijarde evra. Kao rezultat, trgovinski bilans u ovom sektoru je značajno poboljšan, posebno poslednje dve godine.
U 2025. godini, Evropska unija je proizvela visokotehnološke proizvode u vrednosti od 532 milijarde evra. Ovo je rast u odnosu na 2015. godinu, kada je proizvodnja iznosila 287 milijardi evra. Proizvodnja je beležila prosečan godišnji rast od šest odsto, što ukazuje na snažan razvoj sektora visokih tehnologija unutar EU.
Ključni trgovinski partneri i struktura uvoza
Više od polovine uvoza visokotehnoloških proizvoda u EU tokom 2025. godine došlo je iz Kine (28 odsto, odnosno 150,4 milijarde evra) i Sjedinjenih Američkih Država (25 odsto, odnosno 131,4 milijarde evra). Švajcarska je sa šest odsto (32,6 milijardi evra) bila još jedan od vodećih partnera.
Uvoz iz Kine uglavnom su činili proizvodi iz oblasti elektronike i telekomunikacija (48 odsto ukupnog uvoza iz te zemlje) i računari i kancelarijske mašine (31 odsto). Sa druge strane, iz SAD su najviše stizali drugi visokotehnološki proizvodi. Ova struktura uvoza pokazuje raznovrsnost i specijalizaciju partnera u globalnoj trgovini visokim tehnologijama.
Tržišni kontekst i značaj suficita
Uporedo sa tim, ostvaren suficit u trgovini visokotehnološkim proizvodima ukazuje na jačanje konkurentnosti privrede EU na globalnom tržištu. Nakon četiri godine deficita, pozitivan bilans dve godine zaredom ima veliki značaj za tehnološku i ekonomsku stabilnost Unije. Prosečan godišnji rast izvoza od sedam procenata doprinosi rastu zaposlenosti i investicija u inovativne sektore.
S druge strane, visok udeo uvoza iz Kine i SAD potvrđuje snažnu zavisnost EU od globalnih lanaca snabdevanja, posebno u segmentima poput elektronike i računara. To može imati uticaj na strategije diverzifikacije i jačanje domaće proizvodnje u narednim godinama.
Perspektive za sektor visokih tehnologija
Kao rezultat pozitivnog trenda, očekuje se da će sektor visokih tehnologija ostati ključni pokretač privrednog rasta EU. Trgovinski bilans, rast proizvodnje i raznovrsnost partnera postavljaju temelje za dalji razvoj inovacija i tehnoloških kapaciteta Unije. Prema podacima Eurostata, ovakvi rezultati potvrđuju važnost ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i u modernizaciju industrijskih kapaciteta visokih tehnologija.
