Neto obim uvoza uvećan za 7,8 odsto na 13,5 miliona tona, uvoz organskog otpada čini 60,3 odsto
Evropska unija je tokom 2025. godine ostvarila uvoz od 49,7 miliona tona reciklabilnih sirovina, dok je izvoz u zemlje van EU iznosio 36,2 miliona tona, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Neto obim uvoza povećan je za oko milion tona, odnosno 7,8 odsto u odnosu na 2024. godinu, dostigavši ukupno 13,5 miliona tona. Prema podacima, najniži neto obim uvoza zabeležen je 2023. godine, sa 1,07 miliona tona.
Iako je zabeležen rast u neto obimu uvoza tokom prošle godine, razlika između uvoza i izvoza u 2025. i dalje je 35,6 odsto niža u poređenju sa istorijskim maksimumom iz 2006. godine, kada je razlika iznosila 21 milion tona.
Analiza strukture izvoza pokazuje da je EU izvezla 18,9 miliona tona metala, što čini 52,1 odsto ukupnog izvoza reciklabilnih sirovina. Slede papir i karton sa 6,0 miliona tona (16,5 odsto) i organski otpad sa 4,4 miliona tona (12,0 procenata).
Kada je reč o uvozu, najveći deo čini organski otpad sa 30,0 miliona tona, odnosno 60,3 odsto ukupnog uvoza reciklabilnih sirovina. Zatim slede minerali sa 8,3 miliona tona (16,7 odsto) i metali sa 6,3 miliona tona (12,7 procenata).
Podaci ukazuju na razlike u trgovini pojedinim vrstama sirovina. Metali i papir/karton se u najvećoj meri trguju kao otpad, dok su organski materijali uglavnom nusproizvodi. Otpad čini svega 1,8 odsto izvoza i 3,2 procenta uvoza organskih materijala.
Na svetskom tržištu najvažnija destinacija za izvoz reciklabilnih sirovina iz EU je Turska, dok među najvećim izvoznicima plastičnog otpada i reciklažnih materijala prednjače zemlje poput Nemačke i Japana.