Mehanizam za prekogranično prilagođavanje emisija donosi nove takse, a finansijska sredstva biće iskorišćena za smanjenje emisija u industrijskom sektoru
Evropska unija je pokrenula primenu CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), novog mehanizma za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika, sa ciljem smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u industriji. Uvođenjem novih taksi na proizvode koji se uvoze iz zemalja sa nižim standardima dekarbonizacije, EU nastoji da izjednači troškove između domaćih i stranih proizvođača i podstakne globalnu industriju na ulaganja u zelene tehnologije.
Za uspeh CBAM-a ključno je da se prikupljeni prihodi usmere na dekarbonizaciju industrije, navodi se u analizi. Mehanizam obuhvata sektore kao što su čelik, cement, đubriva, aluminijum, električna energija i vodonik, koji su među najvećim izvorima emisija CO2 u evropskoj privredi. Prikupljena sredstva biće upotrebljena za finansiranje inovacija i primenu čistih tehnologija u ovim sektorima, što je od suštinskog značaja za postizanje ciljeva klimatske neutralnosti do 2050. godine.
CBAM funkcioniše tako što uvoznici moraju da kupe sertifikate za emisije koje nastaju tokom proizvodnje robe van EU, čime se izjednačavaju sa industrijama unutar Unije koje već plaćaju za emisije kroz sistem trgovine emisijama (EU ETS). Ovaj pristup ima za cilj da spreči takozvani “carbon leakage”, odnosno premeštanje proizvodnje u zemlje sa nižim ekološkim standardima.
Prema zvaničnim informacijama, prihod od CBAM taksi neće biti usmeren u opšti budžet, već će se namenski koristiti za podršku industrijskoj transformaciji i smanjenje ugljeničnog otiska. Ova sredstva omogućiće kompanijama da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije i unaprede energetsku efikasnost proizvodnih procesa.
Analitičari ističu da je transparentno i namensko korišćenje prihoda od CBAM presudno za konkurentnost evropske industrije i ostvarenje ekoloških ciljeva. Takođe, pravilna implementacija mehanizma ima potencijal da podstakne inovacije i otvori nova radna mesta u zelenoj ekonomiji, dok istovremeno osigurava da evropski proizvodi ostanu konkurentni na globalnom tržištu.
Očekuje se da će monitoring i izveštavanje o korišćenju sredstava iz CBAM fonda biti ključni za procenu uspešnosti ovog modela u narednim godinama, posebno u pogledu dostizanja ciljeva smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u industriji EU.
