Fiskalni deficit privremeno raste na 3,2 odsto BDP-a, javni dug dostiže 45 odsto, dok su strane investicije prepolovljene u odnosu na 2024.
Evropska komisija je u svom Prolećnom ekonomskom izveštaju za 2026. godinu objavila da se očekuje usporen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na 2,8 odsto, nakon što je u 2025. godini zabeležen rast od svega 2 odsto, u poređenju sa 3,9 odsto iz 2024. godine. Ovakav trend, prema izveštaju, posledica je slabijeg rasta investicija, smanjene privatne potrošnje i negativnog doprinosa neto izvoza, uz dodatni uticaj političke nestabilnosti.
Komisija navodi da je fiskalni deficit Srbije privremeno povećan iznad ciljane granice, dostigavši 3,2 odsto BDP-a u 2026. godini. Ključni razlog za to je smanjenje akciza na gorivo kao reakcija na rast cena nafte uzrokovan sukobom na Bliskom istoku. Istovremeno, javni dug Srbije blago raste i procenjuje se na 45 odsto BDP-a.
Prema navodima iz izveštaja, neto priliv direktnih stranih investicija u Srbiji je u 2025. godini prepolovljen u odnosu na 2024. godinu, što dodatno utiče na ukupnu dinamiku privrednog rasta. Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, ona bilježi pad u većini podsektora, uz izuzetak auto-industrije koja beleži pozitivne rezultate i delimično amortizuje ukupni pad.
Analitičari Evropske komisije ističu da su javne investicije tokom 2025. godine bile slabije, ali da u 2026. godini dobijaju na značaju zahvaljujući završetku priprema za specijalizovanu izložbu EXPO 2027 u Beogradu i pratećem investicionom programu „Skok u budućnost – Srbija 2027”. Rastuće plate i penzije, kao i očekivani rast domaće tražnje, mogli bi da doprinesu povratku viših stopa rasta u 2027. godini.
Evropska komisija upozorava i na rizike koji bi mogli ugroziti srednjoročne izglede privrednog rasta, među kojima su nastavak političke nestabilnosti, kontinuirani pad direktnih stranih investicija i brzi rast plata koji smanjuje konkurentnost privrede. U poređenju sa zemljama regiona, Albanija i Severna Makedonija očekuju veće stope rasta od Srbije u 2026. godini (3,3, odnosno 3,2 odsto), dok je prognoza za Crnu Goru ista kao za Srbiju (2,8 odsto), a za Bosnu i Hercegovinu iznosi svega 1,8 odsto.
Komisija takođe procenjuje da će BDP Evropske unije u 2026. godini porasti za 1,1 odsto, što je niže u odnosu na prethodne prognoze, dok se za 2027. godinu očekuje ubrzanje rasta na 1,4 odsto.