Rast cena energije i industrijsko restrukturiranje ugrožavaju sektor autoindustrije, metala i građevinarstva, dok nezaposlenost raste na šest odsto
Evropska komisija je u najnovijem setu preporuka za države članice upozorila da više od milion radnih mesta u Evropskoj uniji može biti ugroženo u narednim godinama zbog porasta cena energije, industrijskog restrukturiranja i zahteva zelene tranzicije. Prema dokumentima na koje se poziva zvanični Brisel, samo rast cena energije u 2026. godini mogao bi ugroziti do 560.000 radnih mesta širom EU.
Sektori koji su najviše izloženi pritisku su građevinarstvo, metalska industrija, hemijska industrija i transport. Posebno je pogođena evropska automobilska industrija, gde se procenjuje da je oko 600.000 radnih mesta pod rizikom zbog prelaska sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila i jačanja konkurencije iz Kine.
Dalji pritisci se beleže u proizvodnji baterija, gde je oko 85.000 radnih mesta ugroženo, dok je u evropskoj solarnoj industriji pod rizikom skoro 59.000 poslova. Dodatno, mere dekarbonizacije u industriji čelika potencijalno pogađaju još 4.500 radnih mesta.
Evropska komisija je pogoršala prognozu za tržište rada: dok je u jesen 2025. očekivana stopa nezaposlenosti bila 5,9 odsto za 2026. i 5,8 odsto za 2027. godinu, sada se procenjuje da će nezaposlenost iznositi šest odsto u obe godine. Predviđa se i rast fiskalnih pritisaka, jer zbirni budžetski deficit država članica treba da poraste sa 3,1% BDP-a u 2025. na 3,5% u 2026. i 3,6% u 2027. godini.
Izvršna potpredsednica EK za veštine, zapošljavanje i socijalna prava Roksana Minzatu istakla je da evropska konkurentnost ne može da se gradi samo na tehnologiji, kapitalu i regulativi, već i na ljudima i njihovim veštinama. „Evropska konkurentnost biće izgrađena kroz ljude, njihove veštine i prilike koje im stvaramo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima“, izjavila je Minzatu.
Zbog toga će EK prvi put u okviru Evropskog semestra posebno ocenjivati ulaganja zemalja članica u obrazovanje, stručno osposobljavanje, prekvalifikacije i razvoj STEM znanja. Nedostatak kvalifikovane radne snage postaje izraženiji: tokom 2023. godine čak 68% preduzeća srednje veličine prijavilo je manjak veština među zaposlenima, a 2024. godine taj procenat je porastao na 77% kompanija koje smatraju da je manjak radne snage prepreka za ulaganja.
Dodatno, svaki peti radnik u EU zaposlen je u slabije plaćenim sektorima sa niskim rastom produktivnosti, dok se jedan od dvanaest zaposlenih suočava sa rizikom od siromaštva uprkos tome što ima posao. Evropska komisija zaključuje da će sposobnost EU da zadrži konkurentnost zavisiti od ulaganja u ljudski kapital i prilagođavanja radne snage tehnološkim i industrijskim promenama.
