Oko četiri petine državnih mera usmereno na široke intervencije, analitičari upozoravaju na nedovoljnu efikasnost strategije
Države Evropske unije odlučile su da izdvoje više od 10 milijardi evra kako bi ublažile posledice energetskog šoka izazvanog aktuelnim sukobima na Bliskom istoku, pokazuje analiza istraživačkog centra Brojgel. Cilj ovih sredstava je zaštita domaćinstava i privrede od naglog rasta cena energenata i očuvanje ekonomske stabilnosti unutar Unije.
Prema navodima Brojgela, većina nacionalnih intervencija – oko četiri petine ukupnog iznosa – fokusirana je na opšte mere, kao što su široko primenjene poreske olakšice i subvencije za energente. Takav pristup, ocenjuju analitičari, može imati ograničene efekte pošto nije precizno usmeren na najugroženije grupe potrošača i sektore privrede koji su najosetljiviji na promene cena.
U analizi se dalje navodi da su ove mere odgovor na poremećaje na globalnom tržištu energenata, koje je dodatno destabilizovano sukobima na Bliskom istoku. Brzi rast cena nafte i gasa, kao i volatilnost na berzama, stvorili su pritisak na javne finansije i povećali troškove za potrošače i kompanije širom Evrope.
Istraživači Brojgela upozoravaju da opšti paketi pomoći, poput univerzalnih poreskih olakšica, mogu rezultirati visokim fiskalnim troškovima bez proporcionalnog efekta na stabilizaciju tržišta ili podršku najpogođenijima. “Oko 80 odsto sredstava usmereno je na široke i nedovoljno ciljane mere, što izaziva zabrinutost u pogledu njihove efikasnosti”, navodi se u analizi.
Uprkos obimu izdvojenih sredstava, stručnjaci naglašavaju potrebu za preciznijim merama koje bi direktno pomogle najranjivijim domaćinstvima i poslovnim subjektima, kao i za strategijama koje podstiču energetsku efikasnost i diverzifikaciju izvora.
Ovakav fiskalni odgovor Evropske unije reflektuje trend rasta javne potrošnje na energetsku sigurnost, ali istovremeno otvara pitanja održivosti i optimalnog usmeravanja podrške. S obzirom na volatilnost globalnih tržišta energenata, efikasnost državnih intervencija i dalje će biti pod lupom ekonomskih analitičara i donosioca odluka.
