Brza pruga od 412 kilometara predviđena je za 2035, dok je za Ljubljanu rok 2040. sa brzinom od 160 kilometara na sat
Direktna železnička veza između Beograda i Zagreba, koja je nekada omogućavala prelazak 412 kilometara za četiri sata, prema najnovijim planovima Evropske unije, biće ponovo uspostavljena do 2035. godine. Plan predviđa da vozovi između ova dva glavna grada ponovo putuju istom brzinom kao 1938. godine, kada je ova relacija bila pređena za četiri sata.
Evropska strategija razvoja brzih železnica, predstavljena kroz projekat ‘Povezivanje Evrope brzim železničkim prugama’, uključuje Srbiju i zemlje regiona, a planirani rokovi za završetak ključnih deonica su 2030, 2035. i 2040. godina. Za trasu Beograd–Zagreb predviđen je rok 2035, dok je za liniju do Ljubljane planirano 2040. godine, sa brzinom od 160 kilometara na sat.
Železnički saobraćaj između Beograda i Zagreba prekinut je tokom pandemije korona virusa i do danas nije obnovljen, iako su organizovani sastanci između nadležnih strana. U dokumentu Evropske unije navodi se da Srbija, zajedno sa zemljama regiona koje nisu članice EU, treba da bude deo mreže koja će povezivati Budimpeštu, Beograd, Niš, Atinu, Zagreb i Ljubljanu.
Planovi predviđaju dve vrste pruga: one koje omogućavaju brzine od oko 160 kilometara na sat i pruge za brzine od 200 i više kilometara na sat. Do 2030. godine Srbija bi trebalo da završi brzu prugu Beograd–Niš sa brzinama od 200 kilometara na sat, dok će od Niša prema Sofiji i Skoplju vozovi ići brzinom od 160+ kilometara na čas.
Prema analizi plana, rok za ponovno uspostavljanje železničkog pravca između Beograda i Zagreba postavljen je na 2035. godinu, a do Ljubljane na 2040. godinu. Ova inicijativa deo je šire strategije EU za razvoj transportnih koridora i unapređenje povezanosti regiona.
