Odluka EU obuhvata azotna đubriva iz trećih zemalja osim Rusije i Belorusije, kvota ograničena na uvoz po MFN režimu plus 20 odsto ruskog i beloruskog obima iz 2024.
Evropska unija suspendovala je na godinu dana carinske tarife na ključna azotna đubriva, uključujući sirovine kao što su urea i amonijak, sa ciljem smanjenja troškova za poljoprivrednike i industriju đubriva, saopštio je Savet EU. Prema proceni Evropske komisije, ova mera omogućiće uštedu od 60 miliona evra na ime uvoznih carina tokom perioda primene.
Mera se odnosi na proizvode koji se ne uvoze bez carina iz zemalja sa preferencijalnim pristupom prema režimu najpovlašćenije nacije (MFN). EU većinu azotnih đubriva uvozi bez carina, ali i dalje značajan deo dolazi iz zemalja koje podležu zajedničkoj carinskoj tarifi od 5,5 do 6,5 odsto. Kako bi se zaštitili interesi domaćih proizvođača, ukupna kvota za suspendovani uvoz ograničena je na obim uvoza iz 2024. po MFN režimu uvećan za dodatnih 20 odsto količine koja je uvezena iz Rusije i Belorusije iste godine.
Odluka Saveta EU eksplicitno isključuje Rusiju i Belorusiju iz ovog režima suspenzije. Razlog je, kako se navodi, ruska agresija na Ukrajinu i podrška Belorusije toj politici, kao i nepoštovanje međunarodnog prava i osnovnih ljudskih prava od strane ovih zemalja.
Kiparski ministar finansija Makis Keravos naglasio je da ova mera daje evropskim poljoprivrednicima pristup stabilnim i pristupačnim isporukama đubriva, ističući paralelno napore Unije na diversifikaciji izvora i izgradnji otpornijih lanaca snabdevanja.
Prema podacima iz 2024. godine, EU je uvezla dva miliona tona amonijaka i 5,9 miliona tona uree za potrebe proizvodnje azotnih đubriva. Ukupno je uvezeno 6,7 miliona tona azotnih đubriva i smeša na bazi azota.
Evropska komisija će tokom naredne godine pratiti stanje na tržištu đubriva i, ukoliko bude potrebno, predložiti produženje ili izmene ove suspenzije. Mera stupa na snagu dan nakon objavljivanja u službenom listu EU.
U saopštenju Saveta EU ističe se da su cene đubriva u EU značajno porasle od 2021. godine, što je dovelo do rasta troškova u poljoprivredi i poskupljenja hrane na tržištu.
