Samo 55 od 136 najvećih nefinansijskih firmi u evrozoni planira ili je već podiglo cene, dok inflacija iznosi 1,9 odsto
Samo oko trećine najvećih kompanija u evrozoni planira da poveća cene zbog posledica rata između Irana i SAD, pokazuju podaci sa 175 konferencijskih poziva sa investitorima, analiziranih uz pomoć veštačke inteligencije. Analiza ukazuje da je ekonomska aktivnost u Evropi i dalje preslaba da bi firme lako prebacivale rast troškova na potrošače, što je u suprotnosti sa situacijom nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Od 136 analiziranih nefinansijskih kompanija, svega 55 je izjavilo da je već podiglo cene ili to planira u narednim mesecima. Posle početka rata u Ukrajini, više od dve trećine velikih kompanija je odlučilo da poveća cene, prenose ekonomske analize. Evropska centralna banka i investitori poslednjih meseci procenjuju da li Evropi preti novi talas snažne inflacije izazvan energetskim šokovima, ali za sada se čini da je odgovor negativan.
Član Saveta Evropske centralne banke i guverner finske centralne banke Oli Ren je istakao: „Postoje velike razlike između proleća 2022. i proleća 2026. godine. Tada je tržište rada bilo znatno zategnutije, privredni rast snažniji, a vlade su sprovodile obimne programe podrške ekonomiji. Danas je rast slabiji, tražnja manja, a inflacija je na početku iranske krize iznosila svega 1,9 odsto, dok je početkom rata u Ukrajini već bila blizu šest procenata.“
Najveća povećanja cena beleže kompanije iz sektora industrije koje su direktno pogođene rastom troškova energije i sirovina, kao što su nemački BASF i francuski Nexans. Nasuprot tome, firme koje posluju sa krajnjim potrošačima, uključujući trgovinske lance i proizvođače automobila poput Volkswagena, opreznije su i češće biraju smanjenje troškova umesto povećanja cena. Analiza takođe pokazuje da kompanije koje prodaju drugim firmama lakše prenose rast troškova na svoje kupce, dok lanci koji rade sa potrošačima nastoje da zadrže niske cene kako bi ostali konkurentni.