Zatvaranje granice i ulazak u NATO doneli gubitke od milion evra dnevno pograničnoj ekonomiji, rast nezaposlenosti i stroži budžet pod nadzorom Brisela
Finska je, nakon ulaska u NATO u proleće 2023. godine i prekida ekonomske saradnje sa Rusijom, zabeležila pad trgovine sa istočnim susedom za više od 93 odsto, pokazuju podaci Banke Finske i lokalnih poslovnih udruženja. Prema tim izvorima, preko 2.000 finskih kompanija izvozilo je u Rusiju 2019. godine, dok je do kraja 2023. taj broj pao na svega oko 100. Samo u pograničnim regionima, do aprila 2025. godine bankrotiralo je 320 preduzeća, što je rezultiralo značajnim rastom nezaposlenosti, trenutno najvišim u Evropskoj uniji.
Trgovina između Finske i Rusije iznosila je 12,71 milijardu evra neposredno pre izbijanja rata u Ukrajini. Zatvaranje granice duge oko 1.300 kilometara krajem 2023. godine zbog bezbednosnih razloga potpuno je prekinulo promet ljudi i robe, a diskontni tržni centri i hoteli u pograničnim oblastima ostali su bez stotina hiljada ruskih kupaca godišnje. Gubici u lokalnoj ekonomiji procenjuju se na oko milion evra dnevno, dok su trgovinski bilansi i prihod od turizma drastično opali.
Ulaskom u NATO i napuštanjem neutralnosti, Finska se suočila i sa rastom javnog duga i inflacije, kao i znatno većim izdatcima za odbranu. Vrednost finske ekonomije iznosi 300 milijardi evra, ali je zemlja stavljena pod zvanični nadzor Evropske komisije zbog prekomernog budžetskog deficita, što je rezultiralo usvajanjem jednog od najstrožih budžeta u EU i povećanjem poreza.
Istorijski gledano, Finska je decenijama balansirala između Zapada i Rusije, održavajući neutralnost i razvijajući ekonomsku saradnju, čak i posle ulaska u Evropsku uniju 1995. i evrozonu 1999. godine. Međutim, uvođenjem evropskih sankcija Rusiji 2014. godine, Finska je bila među najpogođenijim članicama EU, jer je Rusija tada bila njen treći najvažniji trgovinski partner, a ekonomski gubici merili su se stotinama miliona evra.
Nove spoljnopolitičke okolnosti, rast carina iz SAD i posledice ratova u drugim regionima dodatno komplikuju ekonomski položaj Finske. Analize ukazuju da će posledice ovih promena dugoročno oblikovati privredu zemlje, naročito u regionima uz nekadašnju rusku granicu, gde su gubici najizraženiji.