Subvencije za firme dostigle 211 milijardi evra godišnje, sindikati upozoravaju na pad kupovne moći usled inflacije
Osam vodećih sindikalnih organizacija u Francuskoj uputilo je pismo Vladi pred raspravu o budžetu za 2027. godinu, zahtevajući pravičniju raspodelu fiskalnog tereta i ukazujući na rastući problem stagnacije plata u zemlji. Sindikati navode da su plate radnika ostale na istom nivou dok su kompanije iz indeksa CAC 40 tokom 2025. godine isplatile rekordnih 107,5 milijardi evra kroz dividende i otkup akcija, što predstavlja rast od 55 odsto u poređenju sa 2021. godinom.
U istom periodu, prema navodima iz pisma, domaćinstva sa nižim prihodima suočavaju se sa smanjenjem kupovne moći, jer inflacija i pritisci na tržištu dodatno umanjuju njihov raspoloživi dohodak. Sindikati ističu da je „Francuska danas zemlja niskih plata“, gde se rad ne vrednuje u dovoljnoj meri, a društveno nazadovanje je sve izraženije.
Pored toga, organizacije su upozorile da su državne subvencije i olakšice za kompanije dostigle izuzetno visok nivo. Olakšice na doprinose za socijalno osiguranje su gotovo učetvorostručene u poslednjih deset godina i 2024. godine iznose 77,3 milijarde evra, dok ukupna godišnja suma svih državnih subvencija preduzećima dostiže 211 milijardi evra. Sindikati smatraju da se teret konsolidacije javnih finansija ne sme prebacivati na zaposlene dok kompanije i dalje koriste široku paletu fiskalnih pogodnosti.
Pozdravljeno je zamrzavanje daljih smanjenja doprinosa na niske plate, koje je najavila vlada, uz napomenu da bi nastavak takve politike dodatno povećao fiskalne olakšice poslodavcima bez uticaja na rast zarada. U zajedničkom pismu upućenom premijeru Sebastijanu Lekorniju, lideri sindikata naglašavaju: „Problem nije u tome što rad previše košta, već što je nedovoljno plaćen.”
Analiza sindikata ukazuje i na to da ekonomska politika poslednjih godina favorizuje velike korporacije kroz poreske olakšice i subvencije, dok radnici ostaju bez odgovarajuće naknade za svoj doprinos. Prema njihovim rečima, aktuelna situacija zahteva hitnu reviziju politike raspodele i veću pažnju prema zaposlenima i domaćinstvima sa niskim prihodima, kako bi se očuvala socijalna kohezija i osigurala održiva ekonomska stabilnost.