Rad od kuće, koji je pre samo nekoliko godina za veliki broj zaposlenih predstavljao izuzetak, postao je trajni deo poslovnog sveta. Ipak, podaci iz 2026. godine pokazuju da budućnost rada verovatno neće podrazumevati potpuno napuštanje kancelarija. Umesto toga, sve jasnije se oblikuje hibridni model rada – kombinacija rada od kuće i dolazaka u poslovni prostor.
Ova promena ne utiče samo na zaposlene. Ona već menja način na koji kompanije organizuju poslovanje, koliko kancelarijskog prostora zakupljuju, kako izgledaju poslovne zgrade, ali i gde ljudi troše novac i kako funkcionišu savremeni gradovi.
Zaposleni žele fleksibilnost, ali ne odbacuju kancelariju
Istraživanje CBRE-a objavljeno u julu 2026. pokazuje da 88 odsto ispitanika preferira hibridni ili potpuno udaljeni model rada. Istovremeno, čak 82 odsto smatra da je makar delimično fizičko prisustvo u kancelariji važno.
Posebno je zanimljiv podatak da svega 12 odsto pripadnika generacije Z želi da radi isključivo od kuće.
To pokazuje da mlađi zaposleni ne odbacuju kancelariju u potpunosti. Umesto obaveznog dolaska pet dana nedeljno, od kompanija sve više očekuju fleksibilnost, ali i da vreme provedeno u kancelariji ima jasnu svrhu.
Zašto zaposleni ipak žele da dolaze na posao?
Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih zaposleni i dalje dolaze u kancelariju jeste socijalna interakcija.
Prema istraživanju CBRE-a, druženje i neposredni kontakt sa kolegama predstavljaju vodeći razlog za dolazak u kancelariju kod više generacija zaposlenih.
Važni su i odvajanje privatnog od poslovnog života, neposredna saradnja sa kolegama, kao i veća vidljivost zaposlenih unutar kompanije.
Kancelarija tako sve manje predstavlja samo mesto na kojem se obavlja posao, a sve više prostor za saradnju, komunikaciju i izgradnju odnosa unutar tima.
Kancelarije ne nestaju – menja se njihov izgled
Promena načina rada direktno utiče i na način na koji kompanije razmišljaju o nekretninama.
Kancelarija više ne mora da bude prostor u kojem svaki zaposleni ima svoj sto pet dana nedeljno. Kompanije sve više ulažu u sale za sastanke, zajedničke prostorije, zone za saradnju i fleksibilna radna mesta koja se koriste prema potrebi.
Globalni podaci CBRE-a pokazuju i da se korišćenje kancelarija ponovo povećava. Prosečna iskorišćenost prostora u njihovom uzorku porasla je na 53 odsto, sa 38 odsto u 2024. i 35 odsto u 2023. godini.
Umesto nestanka kancelarija, tržište zato prolazi kroz njihovu transformaciju.
Coworking i fleksibilni prostori postaju sve važniji
Jedan od najvećih dobitnika promena na tržištu rada mogli bi da budu fleksibilni poslovni prostori i coworking centri.
Prema CBRE-ovom pregledu tržišta jugoistočne Evrope, fleksibilni prostori već čine oko 21 odsto poslovnog portfolija kompanija u Evropi, dok se očekuje da njihov udeo u naredne dve godine poraste na 29 odsto.
Takav model kompanijama omogućava da mnogo lakše povećavaju ili smanjuju prostor u zavisnosti od broja zaposlenih i potreba tima.
Umesto dugoročnog zakupa velikih kancelarija, kompanija može da koristi manji stalni prostor, uz dodatna fleksibilna radna mesta kada za njima postoji potreba.
Hibridni rad širi se i u Srbiji
Trend je sve vidljiviji i u Srbiji.
International Workplace Group, koji posluje kroz brendove poput Regusa, tokom 2026. godine širi svoju mrežu u Beogradu i Nišu. Kompanija je samo u prvom kvartalu godine globalno ugovorila 382 nove lokacije, dok rast u Srbiji obrazlaže povećanom tražnjom za fleksibilnim i hibridnim radnim prostorima.
To, međutim, ne znači da klasične kancelarije u Beogradu nestaju.
Naprotiv, CBRE je u izveštaju za drugi kvartal 2026. ocenio da beogradsko tržište poslovnih nekretnina ostaje stabilno, uz kontinuiranu tražnju i ograničenu novu ponudu. Kompanije posebno traže kvalitetne i moderne poslovne zgrade koje mogu da podrže nove načine organizacije rada.
Praznih kancelarija u Beogradu svega 4,5 odsto
Podaci kompanije iO Partners dodatno pokazuju koliko je beogradsko tržište poslovnog prostora aktivno.
Stopa praznih poslovnih prostora u Beogradu u drugom kvartalu 2026. pala je na svega 4,5 odsto, dok je zakupnina za najkvalitetnije kancelarije dostigla oko 19 evra po kvadratnom metru mesečno.
Istovremeno je oko 139.000 kvadratnih metara novih poslovnih prostora bilo u izgradnji.
To pokazuje da hibridni rad nije doveo do nestanka potražnje za kancelarijama, već do promene vrste prostora koji kompanije traže.
StartupStockPhotos
Hibridni rad menja i ekonomiju gradova
Promene ne utiču samo na vlasnike poslovnih zgrada.
Hibridni rad može da promeni i čitave gradske ekonomije. Ako zaposleni nekoliko dana nedeljno ne dolaze u velike poslovne četvrti, menjaju se obrasci potrošnje u restoranima, kafićima, prodavnicama i javnom prevozu.
Sa druge strane, deo potrošnje premešta se u kvartove u kojima zaposleni žive, jer tokom rada od kuće više vremena i novca troše u neposrednom okruženju.
Na taj način hibridni rad može da utiče i na odnos između poslovnog centra grada i njegovih stambenih naselja.
Menja se i način poslovnog putovanja
Promene su vidljive i kod svakodnevnog putovanja na posao.
Kada prisustvo u sedištu kompanije pet dana nedeljno više nije neophodno, zaposleni mogu da žive dalje od centrale. Istovremeno, povremeni dolasci zbog važnih sastanaka, timskih okupljanja, prezentacija i obuka postaju značajniji.
Klasično svakodnevno putovanje na posao tako se delimično pretvara u ređe, ali organizovanije dolaske u kancelariju.
Da li kompanije zaista štede?
Za same kompanije računica nije jednostavna.
Manje kancelarijskog prostora može da donese značajne uštede na zakupu, energiji i održavanju. Međutim, hibridni sistem istovremeno zahteva ulaganja u tehnologiju, bezbedan pristup podacima, kvalitetne prostorije za video-sastanke i drugačiju organizaciju poslovnog prostora.
Kompanije zato više ne razmišljaju samo o tome koliko kvadrata im je potrebno, već i šta zaposleni dobijaju dolaskom u kancelariju.
Kancelarija ne odlazi u istoriju – dobija novu ulogu
Velika promena koja se odvija na tržištu rada nije jednostavan prelazak iz kancelarije u dnevnu sobu.
Model koji se tokom 2026. godine sve jasnije oblikuje izgleda drugačije: zaposleni žele fleksibilnost, ali veliki deo njih i dalje vidi vrednost u fizičkom susretu sa kolegama.
Kancelarija zato verovatno ne odlazi u istoriju. Menja joj se uloga.
Od mesta na koje se dolazi zato što se mora, sve više postaje prostor u koji zaposleni dolaze zbog saradnje, sastanaka, razmene ideja i kontakta sa timom.
Upravo ta promena već utiče na kompanijske budžete, tržište poslovnih nekretnina, coworking industriju i način na koji funkcionišu moderni gradovi.
