Neto priliv od 87,3 tone zlata podiže tržište, investiciona tražnja u Indiji premašila potrošnju nakita, dok tržište reaguje na visoke cene
Globalni ETF fondovi povezani sa zlatom zabeležili su u aprilu 2026. neto prilive od 6,6 milijardi američkih dolara, što je rezultiralo povećanjem rezervi za 87,3 tone zlata, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato. Ovaj mesečni priliv predstavlja najviši nivo još od kraja 2024. godine i dolazi nakon što su u martu fondovi registrovani na američkim berzama zabeležili odliv od oko 85 tona, uzrokovan realizacijom profita i potrebom za likvidnošću nakon rasta cene zlata.
Kapital se vraća zlatu čak i po cenama koje su premašile 4.500–4.700 dolara po unci. Na tržištu Azije, Kina i Indija nastavljaju da održavaju snažnu investicionu tražnju. Posebno je značajno što je u Indiji prvi put investiciona potražnja za zlatom premašila promet nakita, a ETF fondovi u toj zemlji zabeležili su rast priliva od 186 odsto na godišnjem nivou.
Ovi podaci ukazuju na promenu u ponašanju investitora – visoki nivoi cena sve češće se prihvataju kao nova tržišna realnost, a ne kao privremeni vrhunac. Ključno pitanje tako više nije da li ulagati u zlato, već u kom obliku posedovati ovu imovinu.
Investitori biraju između fizičkog zlata, najčešće u obliku poluga i investicionih kovanica, i tzv. papirnog zlata, pre svega kroz ETF fondove kojima se trguje na berzi. Fizičko zlato donosi direktno vlasništvo nad materijalnom imovinom van finansijskog sistema, čime se umanjuje izloženost sistemskim rizicima i zavisnosti od regulatornih i institucionalnih faktora. Investiranje kroz ETF omogućava laku izloženost ceni zlata, visoku likvidnost i niže ulazne troškove, ali ostaje vezano za tržišnu infrastrukturu i uvodi drugačiju strukturu rizika.
„Ključna razlika nije u kretanju cene, već u strukturi vlasništva. Kod fizičkog zlata investitor poseduje stvarnu imovinu nezavisnu od finansijskog sistema. Izloženost kroz ETF fondove, s druge strane, vezana je za tržišne i institucionalne okvire, što uvodi drugačiju vrstu rizika, posebno u periodima povećane neizvesnosti“, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.
Tržište zlata dodatno karakteriše ograničena i neelastična ponuda, dok tražnja centralnih banaka i investitora ostaje stabilna. Ova kombinacija podržava visoke cenovne nivoe i čini tržište osetljivim na nove prilive kapitala. U takvom okruženju, oblik vlasništva nad zlatom postaje strateški važan, ne samo zbog troškova ili praktičnosti već i zbog kontrole i nezavisnosti od finansijskog sistema.
Kako se tržište investicionog zlata prilagođava novim cenovnim standardima, razumevanje razlike između fizičkog i papirnog zlata postaje ključno za sve investitore.