Zelena zaposlenost u Evropskoj uniji porasla na 5,8 miliona, građevinarstvo beleži godišnji rast od 11 odsto
Zelena ekonomija Evropske unije zabeležila je snažan rast zaposlenosti od 2014. do 2023. godine, sa prosečnim godišnjim povećanjem od šest odsto, pokazuju podaci Eurostata. U 2023. godini broj zaposlenih u ovom sektoru dostigao je 5,8 miliona, izraženih kroz ekvivalent punog radnog vremena.
Prema evropskim računima sektora ekoloških proizvoda i usluga, najveći doprinos rastu dala je građevinska industrija. Broj zaposlenih u zelenom građevinarstvu porastao je sa 700.000 u 2014. na 1,6 miliona u 2023. godini, uz prosečan godišnji rast od 11 odsto. Ovaj sektor obuhvata rad na energetski efikasnim zgradama, izgradnji postrojenja za obnovljive izvore energije i energetsku obnovu objekata.
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u 2023. godini zabeležili su 700.000 zelenih radnih mesta, što predstavlja drugi najveći prosečni godišnji rast od pet odsto u periodu od 2014. do 2023. godine. Prerađivačka industrija je treći segment sa značajnim rastom: broj zaposlenih u ovom sektoru porastao je sa 700.000 na milion, takođe uz prosečan godišnji rast od pet odsto.
Zeleni poslovi uključuju radna mesta koja doprinose očuvanju životne sredine i smanjenju emisije štetnih gasova. To podrazumeva projektovanje i održavanje solarnih i vetroelektrana, energetsku obnovu zgrada, reciklažu, upravljanje otpadom, održivu poljoprivredu, kao i sve veći broj IT i inženjerskih poslova povezanih sa energetskom efikasnošću.
Srbija, prema najavama, do 2035. godine može da očekuje otvaranje 150.000 zelenih radnih mesta, što pokazuje rastući značaj zelene ekonomije i na domaćem tržištu.