Više od 60.000 kompanija i preduzetnika sa 150.000 zaposlenih obuhvaćeno novim zakonskim okvirom za digitalizaciju građevinarstva
Građevinske kompanije i preduzetnici u Srbiji biće obavezni da od 1. januara 2028. godine primenjuju BIM (Building Information Modeling) standard za projektovanje, izgradnju i upravljanje objektima koji imaju površinu veću od 10.000 kvadratnih metara, potvrđeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije. BIM predstavlja digitalni model koji omogućava efikasnije planiranje i izvođenje radova, a njegova implementacija deo je šire digitalne transformacije sektora.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), trenutno u zemlji posluje više od 60.000 kompanija i preduzetnika u građevinskoj industriji, koja zapošljava oko 150.000 radnika. Istraživanja PKS sprovedena 2022. i 2025. godine pokazuju da se broj korisnika BIM-a ne povećava značajno, ali raste kompleksnost i dubina korišćenja kod onih koji su ga već implementirali. Uvođenje BIM-a ima potencijal da donese značajne uštede i ubrza poslovne procese, posebno uz podršku veštačke inteligencije, domaćih superkompjutera i srpskog jezičkog modela (LLM) koji je u izradi.
Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS, istakla je da je trenutno mali broj kompanija koje koriste BIM u praksi i naglasila potrebu za podsticajima, obukama i promenom obrazovnog kurikuluma kako bi se upotreba BIM-a proširila. “Srpski jezički model može omogućiti bržu primenu BIM-a tako što će olakšati razumevanje zakonskih normi i rasteretiti inženjere u administrativnom delu”, navela je Vuletić.
Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije, naglasio je da su građevinarstvo i tehnološki razvoj sada čvrsto povezani, pri čemu BIM postavlja temelje digitalizacije, dok veštačka inteligencija omogućava naprednu analitiku i optimizaciju resursa. Jovanović je podsetio da su srpskim preduzećima i naučnoj zajednici na raspolaganju superkompjuteri, a sledeće godine očekuje se i dostupnost nacionalnog jezičkog modela.
On je najavio da će do kraja godine, ili u prvom kvartalu naredne, biti instaliran i treći superkompjuter u Srbiji, dok su u planu novi data centri u Nišu i Novom Sadu. U Kragujevcu se, uz postojeći državni data centar, gradi Inovacioni distrikt gde će biti lociran Centar za informacionu bezbednost i BIM laboratorija, što bi trebalo da dodatno ubrza digitalizaciju sektora.
Na konferenciji su domaći i međunarodni eksperti razgovarali o digitalizaciji i inovacijama u građevinarstvu, sa posebnim osvrtom na primenu veštačke inteligencije i BIM-a. Uvođenje obavezne BIM prakse očekuje se da podigne konkurentnost domaće građevinske industrije, unapredi upravljanje projektima i optimizuje troškove, dok će digitalna infrastruktura i nove tehnologije olakšati prilagođavanje novih zakonskih zahteva.