Spor oko ugovora iz marta 2020. godine pokrenut pred sudom u Bonu, država osporava obavezu isplate
Hamburška tekstilna kompanija pokrenula je sudski postupak protiv države Nemačke, zahtevajući odštetu u iznosu od 464 miliona evra (oko 54,3 milijarde dinara) zbog, kako tvrde, neispunjenog dogovora o nabavci zaštitnih maski tokom pandemije kovida-19. Suđenje je počelo danas pred nadležnim sudom u Bonu, a u centru spora nalazi se navodni obavezujući dogovor koji je postignut u martu 2020. godine između predstavnika kompanije i tadašnjeg ministra zdravlja Jensa Špana, kao i nemačkog Ministarstva zdravlja.
Prema navodima kompanije, u martu 2020. godine, tokom vrhunca pandemije kada je potražnja za zaštitnim maskama bila na vrhuncu širom Evrope, postignut je obavezujući dogovor sa nemačkom državom o isporuci velikih količina zaštitne opreme. Kompanija tvrdi da je ugovor bio jasno definisan i da je država preuzela obavezu otkupa naručenih maski, ali da do realizacije nije došlo u predviđenom obimu, što je rezultiralo značajnom finansijskom štetom za firmu.
Nemačka država, sa druge strane, odbacuje ove tvrdnje, navodeći da dogovor nije bio pravno obavezujući ugovor već preliminarni dogovor u izuzetno kriznim uslovima. Nadležni organi ističu da je u tom periodu bilo brojnih zahteva i ponuda, te da su konačne narudžbine morale biti potvrđene dodatnim procedurama koje, prema njihovom stavu, nisu bile ispunjene u ovom slučaju.
Spor je izazvao veliku pažnju nemačke javnosti i sektora za javne nabavke, budući da je tokom pandemije došlo do brojnih hitnih nabavki zaštitne opreme, često pod izmenjenim ili ubrzanim procedurama. Ovakvi slučajevi dodatno otvaraju pitanja pravne sigurnosti i transparentnosti procesa javnih nabavki u vanrednim situacijama.
Predstavnici kompanije navode da je iznos od 464 miliona evra rezultat investicija u proizvodnju i logistiku koje su načinjene na osnovu dogovora sa državom, dok država ističe da bi eventualno prihvatanje zahteva otvorilo mogućnost sličnih tužbi od drugih dobavljača.
Ishod ovog spora mogao bi imati dugoročne posledice na način na koji se u Nemačkoj regulišu hitne javne nabavke tokom kriza, kao i na odnose između privatnog sektora i države u vanrednim okolnostima. Sud u Bonu će tokom narednih ročišta razmatrati obim i pravnu snagu postignutog dogovora iz marta 2020. godine.
