Holandski penzioni fondovi upravljaju stotinama milijardi evra, dok Island i Danska izdvajaju do 18% zarade za obavezne doprinose
Prema rangiranju konsultantske kuće Mercer za prethodnu godinu, holandski, islandski i danski penzioni sistemi ocenjeni su kao najefikasniji na svetu, zahvaljujući modelima koji omogućavaju visoke penzije u odnosu na prethodnu zaradu zaposlenih. U Holandiji, penzioni sistem funkcioniše kroz tri jasno definisana stuba: državnu penziju, obavezne ili kolektivne fondove preko poslodavca i privatnu štednju. Svi koji žive ili rade u Holandiji automatski ostvaruju pravo na državnu penziju finansiranu iz doprinosa zaposlenih, dok drugi stub obuhvata obavezne penzione fondove organizovane na nivou firmi. Ukoliko zaposleni nisu deo ovih fondova, postoji mogućnost dodatnih uplata od strane zaposlenog ili poslodavca. Holandski penzioni fondovi ukupno upravljaju stotinama milijardi evra, a treći stub čini privatna štednja ili investicije namenjene samozaposlenima ili građanima sa neprekinutim radnim stažom. Zahvaljujući ovakvoj diversifikaciji, OECD procenjuje da su holandske penzije među najvišima u svetu, dostižući nivo od 90 do 96% prosečne zarade.
Islandski model takođe funkcioniše kroz tri stuba, s tim što je državna penzija manja i ima socijalni karakter, dok su obavezni doprinosi za velike fondove centralni deo sistema. Na Islandu se izdvajanja za penzione fondove kreću oko 15,5% od plate – 4% plaća radnik, a 11,5% poslodavac. Fondovi taj novac ulažu na tržištima, uz obaveznu diversifikaciju investicija kako bi umanjili rizike. Osim toga, dobrovoljna privatna štednja je podstaknuta poreskim olakšicama, što omogućava dodatno obezbeđenje za penziju. Prema OECD-u, islandske penzije iznose između 75 i 90% prethodne zarade zaposlenih.
Danski sistem je razvio stabilan višestubni model tokom 1980-ih, kao odgovor na ekonomske krize i inflaciju. Osnovnu državnu penziju prati obavezno uplaćivanje u državni fond, koji investira sredstva na tržištu kapitala. Drugi stub su korporativne penzije, koje pokrivaju oko dve trećine zaposlenih i funkcionišu putem velikih fondova. Doprinosi su podeljeni između poslodavca i radnika i uglavnom se kreću između 12 i 18% zarade. U Danskoj, visina penzije za prosečnog zaposlenog dostiže između 75 i 85% prethodne neto plate.
Za razliku od navedenih zemalja, penzioni sistem u Srbiji oslanja se pretežno na doprinose zaposlenih, koji često nisu dovoljni da pokriju sve obaveze, zbog čega država dotira sistem – prošle godine petina ukupnih sredstava za penzije došla je iz budžeta. Analiza modela Holandije, Islanda i Danske pokazuje da su stabilnost i visina penzija rezultat diverzifikacije izvora finansiranja, velikih fondova i visokih stopa doprinosa, što omogućava značajnu sigurnost za penzionere.
