Globalna ekonomska nestabilnost pogađa zemlje zavisne od uvoza energije, koordinaciona grupa formirana u aprilu procenjuje posledice
Lideri Međunarodne agencije za energetiku (IEA), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke saopštili su da rat na Bliskom istoku ima snažan i neravnomeran uticaj na svetsku ekonomiju, posebno pogađajući države koje zavise od uvoza energenata. Zajedničko saopštenje ove tri međunarodne institucije objavljeno je nakon sastanka u Vašingtonu, koji je održan u okviru koordinacione radne grupe osnovane početkom aprila radi usklađivanja odgovora na ekonomske i energetske posledice konflikta u regionu.
Prema istaknutom upozorenju, sukobi na Bliskom istoku dodatno su destabilizovali globalna tržišta energenata, pri čemu su zemlje sa visokom zavisnošću od uvoza energije izložene riziku od porasta cena i poremećaja u snabdevanju. IEA, MMF i Svetska banka naglašavaju da aktuelna situacija ima potencijal da dovede do najveće energetske krize u savremenoj istoriji, uz mogući domino efekat na ostale grane privrede.
Tokom sastanka u Vašingtonu analizirane su posledice poremećaja u lancima snabdevanja, kao i mogućnost daljih poremećaja u distribuciji nafte, gasa i električne energije. Posebno je ukazano na ranjivost tržišta u razvoju, koja nemaju razvijene rezerve ili diverzifikovane izvore snabdevanja, zbog čega su izložena izuzetnim ekonomskim pritiscima.
U zajedničkom saopštenju predstavnici IEA, MMF i Svetske banke navode: „Rat na Bliskom istoku ima snažan i neravnomeran uticaj na globalnu ekonomiju, što posebno pogađa zemlje zavisne od uvoza energije.“ Dalje se ističe važnost međunarodne saradnje i koordinisanog odgovora kako bi se ublažile posledice na najugroženije ekonomije.
Koordinaciona grupa, formirana početkom aprila, ima zadatak da prati razvoj situacije i predlaže mere za jačanje otpornosti zemalja na energetske šokove. Među prioritetima su diverzifikacija izvora snabdevanja, povećanje strateških rezervi energenata i podrška ekonomski ranjivim državama.
Zajednički zaključak je da globalna ekonomska stabilnost zavisi od brzih i učinkovitih mera na međunarodnom nivou, a celokupna situacija zahteva dodatnu pažnju zbog mogućih posledica na inflaciju, trgovinske tokove i ukupni rast svetske privrede.
