Kina preradila 78 odsto globalnog kapaciteta reciklaže baterija, Evropa i SAD daleko iza azijskog lidera
Reciklaža baterija sve više zauzima centralno mesto u globalnoj energetskoj tranziciji, dok potražnja za električnim vozilima i tehnologijama na baterije raste. Prema podacima kompanije Benchmark Mineral Intelligence, Kina je zadržala vodeću poziciju u sektoru, a industrija reciklaže baterija dostiže 3,6 miliona tona prerade u 2025. godini. Ovaj podatak potvrđuje da Kina prerađuje čak 78 odsto ukupnog svetskog kapaciteta, dok ukupan globalni kapacitet iznosi oko 4,6 miliona tona.
Struktura i faze reciklaže baterija
Proces reciklaže baterija obuhvata dve ključne faze. Prva faza uključuje usitnjavanje otpadnih baterija i izdvajanje materijala poznatog kao crna masa. U drugoj fazi sledi rafiniranje crne mase, prilikom čega se izdvajaju vredne hemikalije na bazi litijuma, nikla i kobalta. Ove supstance se ponovo koriste za proizvodnju katoda u novim baterijama, čime se zatvara krug održivosti u industriji. Obim i rana ulaganja Kine u infrastrukturu za lance snabdevanja baterijama omogućili su zemlji da ostvari značajnu prednost.
Dominacija Kine i globalna poređenja
Kao najveći proizvođač i korisnik litijum-jonskih baterija, Kina je značajno povećala kapacitet reciklaže u poslednje tri godine. U 2022. godini preradila je 1,2 miliona tona otpadnih baterija, dok se za 2025. godinu očekuje rast na 3,6 miliona tona. S druge strane, Evropa je na drugom mestu sa 416.000 tona, a ostatak Azije dostiže 361.000 tona. Sjedinjene Američke Države i Severna Amerika ukupno proizvode svega 196.000 tona recikliranog materijala. U fazi rafiniranja crne mase, kineska dominacija je još izraženija. Kapacitet rafiniranja u Kini gotovo će se utrostručiti, sa 895.000 tona u 2022. godini na 2,5 miliona tona u 2025. godini. To predstavlja 89 odsto globalnog kapaciteta rafiniranja.
Implikacije za tržište i dalji razvoj
Ovakva distribucija kapaciteta ima važne posledice za globalno tržište i lance snabdevanja. Dok Kina nastavlja da povećava svoj uticaj, Evropa i SAD pokušavaju da razviju sopstvene kapacitete i smanje zavisnost od azijskog lidera. Ulaganja u infrastrukturu i tehnologiju reciklaže ostaju prioritet kako bi se obezbedila dugoročna održivost i sigurnost snabdevanja ključnim sirovinama.
Širi kontekst i značaj za energetsku tranziciju
Reciklaža baterija omogućava ponovnu upotrebu kritičnih materijala, što je od ključnog značaja za smanjenje troškova i ekološkog otiska. Pored toga, rast globalne potrošnje električnih vozila i skladišnih sistema energije dodatno podstiče razvoj ovog sektora. Na kraju, industrija reciklaže baterija postaje nezaobilazan faktor u strategijama energetske sigurnosti i održivosti, čime se potvrđuje njen značaj za budućnost zelene ekonomije.
