Najveći godišnji skok zabeležen u Bugarskoj sa 14,5 odsto, dok su cene u Luksemburgu pale 3,7 odsto
Industrijske proizvođačke cene u Evrozoni zabeležile su u aprilu najveći međugodišnji rast u poslednje tri godine, dostigavši 4,9 odsto, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. Isti godišnji rast od 4,9 odsto registrovan je i na nivou čitave Evropske unije. Na mesečnom nivou, proizvođačke cene u Evrozoni porasle su za 0,6 odsto, dok su u Evropskoj uniji zabeležile rast od 0,7 odsto.
Prema strukturi rasta, cene energenata u Evrozoni dominirale su sa povećanjem od 12,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Cene intermedijarnih dobara porasle su za 3,9 odsto, kapitalnih dobara za 2,1 odsto, dok su trajna potrošačka dobra zabeležila rast od 2,7 odsto. Sa druge strane, kod netrajnih potrošačkih dobara registrovan je blagi pad od 0,2 odsto na godišnjem nivou.
Najveći godišnji rast proizvođačkih cena među državama članicama ostvaren je u Bugarskoj, gde je rast dostigao 14,5 odsto. Slede Litvanija sa 13,1 odsto i Rumunija sa 11,5 odsto. Suprotno tome, najizraženiji pad zabeležen je u Luksemburgu sa 3,7 odsto, zatim u Estoniji sa 1,2 odsto i Kipru sa 0,7 odsto.
Na mesečnom nivou, cene intermedijarnih dobara u Evrozoni porasle su za 1,8 odsto, kapitalnih dobara za 0,3 odsto, dok su cene trajnih potrošačkih dobara takođe zabeležile rast. Cene netrajnih potrošačkih dobara ostale su stabilne, dok je segment energije zabeležio pad od 0,4 odsto.
Kada se posmatraju pojedinačne zemlje članice Evropske unije, Danska je imala najveći mesečni rast proizvođačkih cena od 3 odsto, Hrvatska sledeća sa 2,7 odsto, dok je Belgija zabeležila rast od 2,4 odsto. Najveći mesečni pad registrovan je u Francuskoj sa 2,1 odsto, Estoniji sa 0,8 odsto i Švedskoj sa 0,3 odsto.
Prema podacima Evrostata, povećanje proizvođačkih cena u industriji reflektuje rast troškova pre svega u sektoru energenata i intermedijarnih proizvoda, što može uticati na ukupnu inflaciju i troškove za potrošače i privredu u narednom periodu.
