Ekonomija Hrvatske beleži rast BDP-a od 2,7 odsto, dok inflacija premašuje evropski prosek zbog rasta cena energenata
Evropska komisija je u svojim prolećnim ekonomskim prognozama za 2024. godinu navela da će Hrvatska zabeležiti stopu inflacije od 4,6 odsto, što je svrstava među zemlje sa najvišom inflacijom u Evropskoj uniji. Prema ovim podacima, samo Rumunija ima višu prognoziranu inflaciju od 7 odsto, dok je prosečna stopa inflacije na nivou EU procenjena na 3,1 odsto.
Istovremeno, očekuje se da će hrvatska ekonomija ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,7 odsto tokom 2024. godine. Ovaj rast je i dalje među najvišima među članicama EU i značajno prevazilazi prosek evrozone i cele Evropske unije, uprkos blagom smanjenju ranijih projekcija.
Prema Evropskoj komisiji, rast ekonomije u Hrvatskoj i EU usporen je prvenstveno zbog globalnih poremećaja izazvanih sukobom na Bliskom istoku i rasta cena energenata. Ovi faktori predstavljaju poseban izazov za EU, s obzirom na to da je Unija neto uvoznik energenata, što dodatno povećava pritisak na cene i inflatorna očekivanja.
Iako je rast BDP-a u Hrvatskoj iznad evropskog proseka, visoka inflacija ima direktan uticaj na kupovnu moć građana i troškove poslovanja. Evropska komisija ističe da će se pritisci na cene nastaviti tokom ove godine, posebno u sektorima zavisnim od energenata i uvoza.
Pored Hrvatske i Rumunije, nekoliko drugih članica EU takođe se suočava sa iznadprosečnom inflacijom, dok su pojedine zemlje, zahvaljujući stabilnim energetskim politikama, zabeležile niže stope rasta cena. U izveštaju se navodi da su posledice globalnih tržišnih šokova i dalje prisutne, te da je oporavak evropskih ekonomija neujednačen.
Evropska komisija zaključuje da će praćenje inflacije i dalje biti ključni izazov za ekonomske politike zemalja članica, posebno u kontekstu promenljivih cena energenata i geopolitičkih tenzija.