Studija Univerziteta Arizona Stejt obuhvatila više od 2.200 majki, najviši nivo stresa i depresije zabeležen kod roditelja predtinejdžera
Novo istraživanje Univerziteta Arizona Stejt, objavljeno u časopisu ‘Developmental Psychology’, obuhvatilo je više od 2.200 visokoobrazovanih majki i njihove dece, prateći ih od najranijeg detinjstva do odrasle dobi. Rezultati su pokazali da su roditelji dece uzrasta od 12 do 14 godina, odnosno u višim razredima osnovne škole, prijavili najviši nivo stresa i depresije, viši čak i u poređenju s roditeljima novorođenčadi.
Studija je merila dobrobit roditelja, njihove roditeljske veštine i opšti odnos prema deci u različitim fazama razvoja. Pokazalo se da je period predtinejdžerskog uzrasta najizazovniji za roditelje, pri čemu su tradicionalni načini rešavanja problema, tipični za ranije detinjstvo, postajali neefikasni. Ispitanici su naveli da fizička iscrpljenost, karakteristična za brigu o maloj deci, ustupa mesto složenijim emocionalnim i mentalnim izazovima kako deca rastu.
Profesorka u penziji sa Univerziteta Arizona Stejt, Sunija Lutar, istakla je da se sa približavanjem puberteta roditeljski izazovi komplikuju. ‘Kako se deca približavaju pubertetu, izazovi roditeljstva postaju daleko složeniji, a ulozi su veći ako stvari krenu po zlu’, navela je Lutar. U ovom periodu deca doživljavaju hormonalne promene, razvijaju osećaj društvenog statusa, izraženiju potrebu za nezavisnošću i suočavaju se sa pojačanim pritiskom uspeha u školi, što dodatno opterećuje roditelje.
Studija je ukazala i na to da roditelji moraju prilagoditi svoje pristupe, jer metode poput utehe, zagrljaja ili večernjih priča više nisu efektivne. Umesto toga, očekuje se da nađu nove načine za pružanje podrške deci dok rešavaju ozbiljnije probleme. Ovo razdoblje zahteva od roditelja veću fleksibilnost i sposobnost da odgovore na emocionalne potrebe dece, koje često prevazilaze mogućnosti rešenja jednostavnim nagradama.
Istraživanje sugeriše da je važno razvijati strategije podrške roditeljima predtinejdžera, jer podaci pokazuju da upravo tada dostižu najviši nivo roditeljskog stresa i depresije. Analiza ovih nalaza može doprineti boljem razumevanju potreba porodica i razvoju adekvatnih društvenih i obrazovnih politika.
