Popularnost koncepta „nonnamaxxing“ raste, promovišući društvenu povezanost, domaće obroke i baštovanstvo kao faktore dugovečnosti
Trend života po uzoru na italijanske bake, poznat kao „nonnamaxxing“, beleži značajan rast na društvenim mrežama širom sveta, pokazuju najnovije analize. Pristalice ovog trenda ističu da usvajanje navika tipičnih za italijanske bake – kao što su redovno okupljanje sa porodicom i prijateljima, konzumacija hrane iz sopstvene bašte i priprema obroka kod kuće – može doprineti poboljšanju zdravlja i mentalnog blagostanja.
Osnovni principi ovog načina života uključuju negovanje stvarnih, a ne virtuelnih odnosa, što prema istraživanjima ima pozitivan uticaj na sreću i fizičko zdravlje. Društvena povezanost, uključujući smeh i bliskost sa voljenima, može smanjiti nivo stresa, ublažiti bol i ojačati imuni sistem. Čak i kratki kontakti, poput razgovora sa konobarom, imaju merljiv pozitivan efekat na blagostanje.
Baštovanstvo, koje je često deo svakodnevnog života italijanskih baka, prepoznato je kao fizički stimulativna aktivnost koja podstiče pokretljivost i smanjuje rizik od sedentarnog načina života. Studije pokazuju da redovno bavljenje baštovanstvom ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i kvalitet života, jer zahteva planiranje, koordinaciju i pamćenje, što doprinosi razvoju takozvane „kognitivne rezerve“. Ova rezerva može ublažiti posledice starenja mozga i smanjiti rizik od razvoja demencije, navode stručnjaci.
Još jedan ključni aspekt trenda je svakodnevno kuvanje kod kuće. Ljudi koji sami pripremaju obroke češće unose više voća, povrća i vlakana, dok istovremeno smanjuju unos kalorija, masti i dodatog šećera. Takva ishrana doprinosi održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, smanjenju telesne masti i prevenciji hroničnih bolesti, poput dijabetesa tipa 2.
Da bi se zaista sledio italijanski model, preporučuje se ozbiljan pristup izboru i pripremi jela, budući da je kultura hrane u Italiji izuzetno značajna i bogata tradicijom.
Rastući interes za „nonnamaxxing“ trend ukazuje na promenjenu percepciju vrednosti svakodnevnih navika, ali i na potrebu za povratkom jednostavnijim i zdravijim životnim rutinama, što može imati dugoročne pozitivne efekte na zdravlje i kvalitet života.