Ekonomija Izraela nadmašuje globalni prosek, sa nižim javnim dugom i stabilnom inflacijom, dok finansijska tržišta beleže rast
Ekonomija Izraela beleži rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,8 odsto u 2026. godini, prema revidiranoj prognozi Banke Izraela, iako je ta prognoza snižena za 1,4 procentna poena usled ratnih dešavanja. U poređenju, očekuje se pad iranskog BDP-a za 6,1 odsto. Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), izraelska ekonomija će ove godine porasti 3,5 odsto, što je iznad predviđenog rasta američke ekonomije od 2,3 odsto i privrednog rasta Evropske unije od 1,3 odsto. Tako će Izrael u 2026. godini premašiti ekonomske performanse svih članica G7.
MMF procenjuje da bi Izrael u 2027. mogao ostvariti rast BDP-a od 4,4 odsto, a guverner Banke Izraela Amir Jaron izjavio je da bi, uz stabilizaciju situacije u regionu, rast mogao dostići i 5,5 odsto. Odnos javnog duga prema BDP-u u Izraelu iznosi 69,8 odsto, što je niže od proseka G7 zemalja koji iznosi 123,7 odsto, iako je to blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Stopa nezaposlenosti porasla je u martu na 3,2 odsto, ali je i dalje niža od stope nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama (4,3 odsto) i evrozoni (6,2 odsto).
Inflacija je ostala stabilna tokom dva meseca od početka sukoba sa Iranom, sa blagim padom na 1,9 odsto u martu, dok su rastuće cene nafte povećale troškove u SAD, EU i Velikoj Britaniji. Ciljani raspon inflacije u Izraelu kreće se od 1 do 3 odsto. Ovi rezultati su posebno značajni imajući u vidu da je Izrael poslednje tri godine u ratnim uslovima.
Sukob između Izraela i Palestine započet 7. oktobra 2023, kao i intenziviranje sukoba sa Hezbolahom u Libanu i napadi na Iran, negativno su uticali na regionalnu i globalnu ekonomiju. Prema procenama UNICEF-a, od početka sukoba u Gazi je stradalo oko 71.800 Palestinaca, uključujući više od 21.000 dece. Sve ove vojne aktivnosti povećavaju državne izdatke i rizike po izraelsku privredu.
Ipak, izraelska ekonomija i dalje pokazuje otpornost. Keren Uzijel, viša analitičarka iz Economist Intelligence Unit-a, navodi da je rast BDP-a ispod potencijala zbog rata, ali ostaje visok zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, niskoj inflaciji i kvalifikovanoj radnoj snazi. Izvoz visokotehnoloških proizvoda i usluga bio je ključni pokretač rasta, a u 2025. godini realizovane su dve najveće strane investicije u oblasti sajber bezbednosti: Google je kupio kompaniju Wiz za 32 milijarde dolara, a Palo Alto Networks kompaniju CyberArk za 25 milijardi dolara, što je završeno u martu 2026. godine.
Finansijska tržišta takođe beleže rast: indeks Tel Aviv 35 porastao je za 20 odsto od početka godine, nakon rasta od 51,6 odsto u 2025, dok je širi indeks Tel Aviv 125 porastao više od 17 odsto. Izraelski šekel ojačao je za gotovo 7 odsto u odnosu na dolar od početka godine, uključujući rast od 4 odsto tokom rata sa Iranom. Ova kretanja prate povratak stranih investitora, naročito u tehnološki i odbrambeni sektor.
Ipak, postoje i izazovi. Profesor finansija Žoao Gomes ocenjuje da izraelska ekonomija oseća posledice rata kroz manjak radne snage i smanjenu potrošnju, dok je turizam ozbiljno pogođen. Bez mirovnog sporazuma, postoji rizik od odlivanja kapitala, slabljenja valute i rasta inflacije. Javni dug je značajno porastao i zahtevaće fiskalna prilagođavanja, ali ostaje održiv ako se izbegne dalje pogoršanje sukoba.
Source: https://bif.rs/2026/04/uprkos-ratu-ekonomija-izraela-raste-brze-od-globalnog-proseka/
