Prevoznici iz Srbije i Evropske unije svake godine provedu između 26 i 28 miliona sati na graničnim prelazima, što usporava privredni rast i utiče na konkurentnost
Kamioni koji prevoze robu između Srbije i Evropske unije godišnje provedu između 26 i 28 miliona sati čekajući na graničnim prelazima, što značajno usporava protok robe i izaziva velike ekonomske gubitke za privredu regiona. Ove podatke izneo je Ranko Šekularac iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, naglašavajući da su posledice ovakvih zastoja višestruke i da pogađaju ne samo Srbiju, već i članice Evropske unije.
Dugotrajna zadržavanja kamiona na granicama rezultiraju smanjenjem privredne aktivnosti, gubitkom potencijalnog rasta i povećanjem troškova transporta za privredne subjekte. Prema zvaničnim podacima, ukupno vreme provedeno na granicama dostiže čak 28 miliona sati godišnje, što direktno utiče na efikasnost lanca snabdevanja i povećava operativne troškove prevozničkih firmi.
Iz Ministarstva ističu da je usporen protok robe između Zapadnog Balkana i Evropske unije ozbiljan izazov za logistički sektor, ali i za sve privredne grane koje zavise od uvoza i izvoza. „Kamioni godišnje provedu između 26 i 28 miliona sati na prelazima. To direktno dovodi do gubitaka privrednog rasta, ne samo Srbije već i zemalja Evropske unije“, izjavio je Šekularac.
Uprkos naporima na poboljšanju infrastrukture i digitalizaciji carinskih procedura, zagušenja i dalje predstavljaju ključnu prepreku za brži privredni rast. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nastavlja razgovore sa institucijama Evropske unije kako bi se ubrzale granične procedure i smanjilo vreme čekanja, navodi se u zvaničnom saopštenju.
Ekonomisti napominju da ovakva situacija smanjuje konkurentnost kompanija iz Srbije i regiona na evropskom tržištu i otežava realizaciju ugovorenih isporuka. Nepovoljni efekti reflektuju se i na cenu proizvoda, zbog dodatnih logističkih troškova, ali i na planove investitora koji traže efikasnije transportne rute.
Zaključuje se da će nastavak dijaloga i saradnje sa Evropskom unijom biti ključan za prevazilaženje ovog infrastrukturnog izazova, s ciljem smanjenja ekonomskih gubitaka i poboljšanja konkurentnosti srpske i regionalne privrede.
