Više od polovine korisnika pretrpi finansijsku štetu za manje od 30 minuta, prosečan gubitak globalno 733 evra
Kompanija za bezbednost na internetu Kaspersky objavila je rezultate istraživanja prema kojima su građani Srbije u proseku izgubili 425 evra po prevari putem aplikacija za razmenu poruka, uz napomenu da globalni prosek dostiže 733 evra po incidentu. Istraživanje naglašava ubrzano širenje prevara koje koriste svakodnevnu komunikaciju na društvenim mrežama, pri čemu je 51,7% prevara u Srbiji realizovano u roku kraćem od 30 minuta, dok je 14% žrtava pretrpelo gubitak za manje od pet minuta.
Najčešće korišćene platforme za ovakve prevare u Srbiji su WhatsApp (38,4%), Facebook (32%) i SMS/iMessage (27,2%), uz značajno prisustvo i na Instagramu, Telegramu i Viberu. Skoro dve trećine slučajeva (63%) uključuje više komunikacionih kanala, što dodatno otežava prepoznavanje lažnih poruka i onemogućava brzu reakciju korisnika.
Prema izveštaju, prevaranti koriste sofisticirane metode kao što je lažno predstavljanje članova porodice, prijatelja ili poznatih brendova, često uz pomoć veštačke inteligencije, kako bi stekli poverenje žrtava i naterali ih da ustupe novac ili lične podatke. Najčešće kompromitovani podaci uključuju brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), adrese elektronske pošte (37,76%) i kućne adrese.
“Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije. Veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose. Sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita”, izjavio je Mark Rivero iz Kaspersky tima za globalna istraživanja i analizu.
Kaspersky izveštava da je 54% žrtava u Srbiji izgubilo novac, dok je 39% ustupilo lične podatke. Iako je 44% ispitanika izgubilo manje iznose, do 117 evra, 13,33% žrtava prijavilo je gubitke veće od 1.165 evra. Više od šestine ispitanih (16,40%) navelo je da su prevareni tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci, što ukazuje na sistemski problem i potrebu za dodatnim merama zaštite.
Stručnjaci naglašavaju važnost kombinovanja ličnih bezbednosnih navika, kao što su provera autentičnosti kontakata i korišćenje pouzdanih bezbednosnih alata, kako bi se smanjio rizik od finansijskih i emocionalnih posledica ovakvih prevara.
