Nuklearni brod kapaciteta 14.000 kontejnera bez potrebe za gorivom deset godina, efikasnost konverzije energije 45-50 odsto
Kineska brodogradilišna kompanija Jiangnan Shipbuilding Group predstavila je koncept novog teretnog broda na nuklearni pogon, sa inovativnim reaktorom na torijum snage 200 megavata, koji omogućava autonomnu plovidbu do deset godina bez dopunjavanja goriva. Ovaj brod je projektovan za prevoz 14.000 kontejnera i koristi sistem rastopljene soli, što predstavlja značajan korak u razvoju alternativnih nuklearnih tehnologija za pomorski transport.
Reaktor broda koristi torijum umesto uranijuma, a njegova tehnologija bazira se na iskustvima američkih nuklearnih podmornica klase Seawolf, ali je unapređena za komercijalnu primenu. Energetski sistem pokreće superkritični generator CO₂ sa Brajtonovim ciklusom koji pretvara toplotu u 50 megavata električne energije, pri čemu je efikasnost konverzije između 45 i 50 odsto, naspram 33 odsto kod klasičnih nuklearnih sistema na paru.
Brod je projektovan tako da reaktor radi na atmosferskom pritisku i ne zahteva vodu za hlađenje, čime se smanjuju tehničke komplikacije i rizici od curenja radioaktivnog materijala. Modularni reaktorski sistem ima dva pasivna sistema za odvođenje toplote i sigurnosnu komoru za stvrdnjavanje goriva u slučaju pregrevanja, što eliminiše potrebu za intervencijom posade u hitnim slučajevima.
Operativni vek jednog reaktorskog modula je deset godina, nakon čega se ceo modul menja, umesto da se gorivo dopunjava na licu mesta. Ovakav pristup smanjuje rizik za osoblje i pojednostavljuje održavanje. Prethodna testiranja torijumskih reaktora u Kini, uključujući pilot postrojenje u pustinji Gobi koje je 2025. godine ostvarilo dugoročno stabilan rad, potvrdila su održivost ove tehnologije i njen potencijal za širu primenu.
Kineska strategija razvoja brodova na torijum deo je šireg plana za energetsku nezavisnost, koristeći domaće rezerve torijuma u Unutrašnjoj Mongoliji. Paralelno se razvijaju i drugi brodovi sa nuklearnim pogonom, kao što su tankeri sa brzim olovo-bizmut reaktorima i plutajuće elektrane sa reaktorima visokih temperatura hlađenim gasom.
Međutim, brod na torijum je i dalje u fazi koncepta. Nema potvrđenog roka za izgradnju, a regulatorna odobrenja za komercijalnu upotrebu na međunarodnim rutama ostaju izazov. Troškovi izgradnje i eksploatacije ovakvih plovila su viši od konvencionalnih, dok su pravni okviri za osiguranje, odgovornost i dekontaminaciju modula još nedefinisani. Zbog političke osetljivosti nuklearnih tehnologija, međunarodne organizacije i luke širom sveta zadržavaju oprezan pristup prema ovakvim projektima.