Deficit u robnoj razmeni sa Kinom povećan na 4,6 milijardi evra u 2025. godini, novi ciklus ulaganja u tehnologiju i robotiku najavljen
Kineske kompanije su u Srbiji do sada investirale oko 1,6 milijardi evra, uz subvencije domaće države u iznosu od nešto više od 100 miliona evra za otvaranje radnih mesta, pokazuju najnoviji podaci. U poslednjih pet godina, izvoz Srbije u Kinu više je nego dupliran – 2,3 puta veći u poređenju sa 2021. godinom, dok je uvoz iz Kine povećan 1,8 puta, što je dovelo do rasta deficita u robnoj razmeni sa ovom zemljom na 4,6 milijardi evra u 2025. godini (u odnosu na 2,7 milijardi evra u 2021).
Kineske firme, među kojima su Zijin Mining (rudarstvo bakra i zlata u Boru) i He stil grupa (upravljanje železarom u Smederevu), i dalje su nosioci najvećih infrastrukturnih i industrijskih projekata u zemlji. Ipak, aktuelni trendovi ukazuju na promenu sektorske strukture investicija, sa sve većim akcentom na napredne tehnologije, data centre, veštačku inteligenciju i robotiku.
Tokom najnovije posete srpske delegacije Pekingu, najavljene su potencijalne investicije u fabrike veštačke inteligencije i humanoidnih robota. Kompanije AgiBot i Minth su u februaru predstavile u Beogradu humanoidne robote sa AI tehnologijom, ističući plan da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se ovakvi roboti proizvoditi i koja će biti polazna tačka za širenje na evropsko tržište. Prema planu, između 2026. i 2030. godine trebalo bi da bude izgrađeno ukupno 50 fabrika ovog tipa.
Prema ocenama ekonomskih analitičara, promene u investicionoj politici Srbije od 2024. godine usmeravaju podsticaje ka sektorima novih tehnologija i savremenih proizvodnih procesa. Očekuje se da bi ovaj zaokret mogao doprineti diverzifikaciji izvoza i smanjenju zavisnosti od tradicionalnih sektora poput rudarstva i proizvodnje automobilskih delova.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom olakšao je plasman srpskih proizvoda na kinesko tržište, dok je istovremeno uvoz robe široke potrošnje i sirovina za domaću industriju postao jeftiniji i konkurentniji. I dalje, oko 90 odsto srpskog izvoza u Kinu čine rude i proizvodi od bakra, dok uvozna komponenta preovlađuje u ukupnoj robnoj razmeni.
Politički odnosi između Srbije i Kine dodatno su potvrđeni na najvišem nivou tokom susreta predsednika Srbije i Kine, uz ocenu kineskog predsednika da je prijateljstvo između dve zemlje izdržalo test vremena i promenljivih međunarodnih prilika. Dalji razvoj saradnje uslovljen je i ekonomskim kretanjima u Evropi, gde Kina nastoji da kroz Srbiju obezbedi bolje pozicioniranje na tržištu Evropske unije, koristeći status Srbije kao kandidata za članstvo i postojeće trgovinske sporazume.
