Tržišni udeo evropskih i japanskih brendova opada zbog rasta kineskog izvoza i slabe domaće potražnje
Kineski proizvođači automobila beleže snažan rast izvoza uz istovremeni pad prodaje na domaćem tržištu. Prema najnovijim podacima, prodaja automobila u Kini pala je u julu za 20 odsto, na 1,47 miliona vozila. Ovo je deseti uzastopni mesec pada prodaje u zemlji. Istovremeno, izvoz kineskih vozila porastao je čak 88 odsto, dostigavši 923.000 vozila u istom periodu.
Pad prodaje na kineskom tržištu dodatno pogoršava višegodišnji cenovni rat i slaba potrošačka tražnja. Kao rezultat, veliki svetski proizvođači poput Toyota Motor i Volkswagen se suočavaju sa gubitkom tržišnog udela, dok kineske kompanije koriste višak kapaciteta za agresivno širenje u inostranstvu. Statistika izvoza obuhvata i strane proizvođače sa fabrikama u Kini, ali trend rasta izvoza i pada domaće prodaje naročito je izražen kod kineskih brendova.
Tržišni udeo evropskih i japanskih proizvođača automobila pod pritiskom
Uporedo sa tim, domaća prodaja u Kini u prvih šest meseci godine pala je za 2,3 miliona vozila ili 20 odsto. S druge strane, izvoz je porastao 71 odsto u istom periodu. Ovakva promena tržišnih tokova značajno utiče na evropske i japanske proizvođače automobila, čiji tržišni udeo opada usled rastuće konkurencije kineskih brendova na ključnim svetskim tržištima, kao što su Evropa i jugoistočna Azija. Analitičari smatraju da bi tržište u Kini moglo da se stabilizuje tek krajem avgusta ili tokom septembra, ali se ne očekuje brz oporavak u obliku slova V.
Naglašeno je da su kineski proizvođači, motivisani slabijom domaćom potražnjom, usmerili strategiju ka globalnom širenju. Ovo potvrđuje i primer kompanije BYD, koja je u prvih sedam meseci godine zabeležila pad prodaje na domaćem tržištu od 35 odsto. Ipak, BYD je uspeo da nadoknadi taj pad snažnim rastom izvoza od 79 odsto. Najveća izvozna tržišta za ovu kompaniju postali su Brazil i Velika Britanija.
Implikacije za svetsku automobilsku industriju
Zbog toga globalno širenje kineskih proizvođača nije više samo strateška ambicija, već i nužan odgovor na višak proizvodnih kapaciteta i pad domaće tražnje. Tržišni udeo evropskih i japanskih proizvođača automobila nastavlja da slabi, jer kineski brendovi postaju sve konkurentniji na svetskoj sceni. Ove promene utiču na ravnotežu moći u automobilskoj industriji i mogu imati dugoročne posledice na pozicioniranje tradicionalnih svetskih lidera.
Analitičari procenjuju da bi stabilizacija kineskog tržišta mogla da uspori tempo širenja kineskih brendova u inostranstvu, ali da trenutni trendovi jasno favorizuju izvoznu strategiju. Očekuje se da će evropski i japanski proizvođači morati da prilagode svoje poslovne modele kako bi zadržali konkurentnost. U međuvremenu, rast kineskog izvoza nastavlja da menja globalnu strukturu automobilskog tržišta, podstičući dodatnu konkurenciju i inovacije.
