Dolazak kineske kompanije Jiangsu Reliance Energy Tech u Inđiju mogao bi da predstavlja mnogo više od još jedne strane direktne investicije u Srbiji. Okvirnim sporazumom predviđeno je ulaganje od 100,5 miliona evra u fabriku visokotehnoloških baterija namenjenih dronovima, humanoidnim robotima, besposadnim vozilima, naprednim električnim alatima i kućnim aparatima.
Za srpsku privredu posebno je značajno to što je reč o proizvodnji koja pripada tehnološki zahtevnijem delu industrije. Ukoliko projekat bude realizovan prema najavama i oko njega se razvije mreža dobavljača, Srbija bi mogla da napravi još jedan korak od ekonomije zasnovane na klasičnoj industrijskoj proizvodnji ka proizvodnji sa većom dodatom vrednošću.
Srbija ulazi u industrije budućnosti
Baterije su jedna od ključnih komponenti nove generacije tehnoloških proizvoda. Njihov značaj raste zajedno sa razvojem električnih vozila, robotike, automatizacije i bespilotnih sistema.
Nova fabrika u Inđiji trebalo bi da proizvodi upravo baterije za dronove, humanoidne robote i besposadna vozila, što Srbiju potencijalno uključuje u lance vrednosti industrija za koje se očekuje snažan globalni razvoj u narednim godinama.
Razvojna agencija Srbije navodi da projekat otvara prostor za nova radna mesta, razvoj stručnih kadrova, transfer savremenih znanja i tehnologija, kao i uključivanje domaćih kompanija u lanac snabdevanja.
Upravo bi poslednja stavka mogla da bude posebno važna. Ekonomski efekat velike strane investicije nije ograničen samo na broj ljudi koje će fabrika direktno zaposliti. Veći efekat nastaje ukoliko oko nje počnu da se razvijaju domaći dobavljači komponenti, logističke kompanije, inženjerske firme i druge povezane delatnosti.
Cilj je stvaranje kompletnog proizvodnog lanca
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon potpisivanja sporazuma da je cilj da se u Srbiji napravi pun lanac snabdevanja – od robotike do dronova. Takođe je najavio da bi Srbija, uz kineske partnere, u roku od šest meseci trebalo da dobije jednu od najvećih fabrika dronova u Evropi.
Ukoliko se ti projekti realizuju i međusobno povežu, njihov značaj bio bi znatno veći od pojedinačnih investicija.
Umesto da Srbija bude lokacija na kojoj se proizvodi samo jedan deo proizvoda, mogao bi da nastane industrijski ekosistem u kojem se na jednom mestu proizvode baterije, dronovi, roboti i druge komponente, uz mogućnost uključivanja domaćih dobavljača.
Takav model može da donese veću domaću dodatu vrednost, veću otpornost lanaca snabdevanja i veće mogućnosti za izvoz.
Inđija između Beograda i Novog Sada dobija novu razvojnu šansu
Izbor Inđije takođe nije slučajan. Njena pozicija između Beograda i Novog Sada omogućava pristup velikom tržištu rada, univerzitetima, inženjerskim kadrovima i razvijenoj saobraćajnoj infrastrukturi.
Ranije je navedeno da investitori upravo na području Inđije žele da razvijaju širi park povezan sa robotikom i industrijom dronova, pri čemu je dostupnost radne snage iz Beograda i Novog Sada navedena kao jedna od prednosti lokacije.
To otvara mogućnost da Inđija vremenom preraste iz klasične industrijske zone u regionalni visokotehnološki proizvodni centar.
Tanjug/Jadranka Ilić
Transfer tehnologije važniji od same vrednosti investicije
Za dugoročni razvoj Srbije možda je još značajniji potencijalni transfer znanja.
Strane direktne investicije imaju najveći razvojni efekat kada, osim kapitala i radnih mesta, u zemlju donesu nove tehnologije, proizvodne procese i stručna znanja koja kasnije mogu da koriste i domaće kompanije.
Jiangsu Reliance Energy Tech raspolaže patentima i razvija baterijska rešenja za različite industrijske primene, uključujući dronove, robotiku i besposadna vozila.
Ako deo tog znanja kroz proizvodnju, obuku zaposlenih i saradnju sa dobavljačima ostane u Srbiji, dugoročni efekat investicije mogao bi biti znatno veći od početnih 100,5 miliona evra.
Šansa za domaće kompanije
Posebno pitanje biće koliko će domaća privreda uspeti da se uključi u novi proizvodni lanac.
Srbija već poseduje kompanije iz oblasti elektronike, metalske industrije, softvera, automatizacije i mašinstva koje bi potencijalno mogle da postanu dobavljači velikih tehnoloških sistema.
Ukoliko deo komponenti i usluga bude nabavljan u Srbiji, novac koji generiše investicija širiće se kroz domaću ekonomiju, umesto da najveći deo potrebnih komponenti bude uvožen.
Razvojna agencija Srbije upravo mogućnost povezivanja novih proizvodnih kapaciteta sa srpskom privredom i stvaranje lokalne dobavljačke mreže navodi među potencijalnim efektima projekta.
Od klasičnih fabrika ka visokotehnološkoj proizvodnji
Srbija je prethodnih godina privukla značajan broj stranih industrijskih investicija, ali će za narednu fazu ekonomskog razvoja biti sve važnije kakve fabrike dolaze, a ne samo koliko ih ima.
Proizvodnja baterija za dronove, robote i autonomne sisteme pripada potpuno drugačijem tehnološkom segmentu od tradicionalnih radno intenzivnih industrija.
Zbog toga pravi značaj investicije u Inđiji neće biti moguće meriti samo sa 100,5 miliona evra uloženog kapitala ili brojem zaposlenih.
Mnogo važnije biće da li će oko nove fabrike nastati širi tehnološki klaster, koliko će domaćih kompanija postati dobavljači, koliko će novih inženjera i stručnjaka biti angažovano i da li će Srbija uspeti da poveže proizvodnju baterija sa najavljenom proizvodnjom dronova i robotike.
Ako se taj lanac zaista formira, investicija u Inđiji mogla bi da predstavlja važan korak u promeni strukture srpske industrije – od zemlje koja privlači proizvodne pogone ka zemlji koja postaje deo globalnih lanaca vrednosti tehnologija budućnosti.
