Samo 6,4 odsto površina ostaje netaknuto ekstremnim vremenskim uslovima, stručnjaci upozoravaju na hitnu potrebu za edukacijom i prilagođavanjem
Klimatske promene predstavljaju dugoročnu pretnju domaćoj poljoprivredi, a posledice su već vidljive kroz rast troškova goriva, đubriva i transporta. Prema procenama stručnjaka, ukoliko se trenutni trendovi nastave, do sredine ovog veka samo 6,4 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ostaće van domašaja ekstremnih klimatskih uslova, dok će 56 odsto teritorije biti izloženo riziku od poplava i suša.
Vlasnici njiva i analitičari upozoravaju da poskupljenja energenata i repromaterijala, izazvana krizom na Bliskom istoku i globalnom nestabilnošću, dodatno opterećuju troškove proizvodnje hrane. Od početka krize u Ukrajini 2022. godine, gorivo i đubrivo su postali ključne teme, uz već postojeće probleme u agrarnoj politici, kao što su niske otkupne cene i pad stočnog fonda.
Sezonski izazovi, poput poplava u proleće i suša posle leta, svake godine podižu troškove, dok se procene o kumulativnoj šteti zbog klimatskih promena objavljuju povremeno, ali konkretne mere izostaju. Istraživanje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pokazuje da je 95 odsto poljoprivrednika čulo za klimatske promene, ali samo trećina poseduje dublje znanje o uticaju i merama prilagođavanja, uglavnom informisanih putem društvenih mreža. Eksperti naglašavaju nužnost edukacije kako bi proizvođači prilagodili praksu novim klimatskim uslovima.
Profesorka Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da će klima u Srbiji do sredine veka biti toplija za više od tri stepena u odnosu na period 1961-1990. Već sada su toplotni talasi češći – prošlog leta zabeleženo ih je pet, a očekuje se nastavak takvog trenda. Istovremeno, maksimum padavina pomera se ka početku godine, dok duže, sušnije i toplije sezone postaju pravilo. Ekstremne padavine i bujične poplave ugroziće čak osam puta veću površinu nego ranije, sa 56 odsto teritorije pod rizikom.
Suše su takođe u porastu: dok smo ranije imali jednu sušnu godinu po deceniji, od 2011. do 2020. registrovano je pet sušnih godina, a očekuje se da će one postati godišnja pojava. Do sredine veka, jug, jugoistok i severoistok Srbije preći će u polusušnu klimu, dok će mogućnosti za obnovu podzemnih voda biti smanjene za 20 do 40 odsto.
Klimatske promene izazivaju degradaciju zemljišta, a nalazi za period 2001-2020. ukazuju da je otpornost poljoprivrednih površina značajno smanjena. Bez hitnih sistemskih mera i edukacije proizvođača o prilagođavanju, ekonomska sigurnost domaće poljoprivrede biće ozbiljno narušena.
