Samo 6,4 odsto površina ostaće otporno, dok se štete od poplava i suša ubrzano povećavaju u uslovima rasta cena energenata i transporta
Poljoprivredni sektor Srbije suočava se sa značajnim izazovima zbog posledica klimatskih promena, što potvrđuju analize Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu. Prema stručnim procenama, do sredine veka samo 6,4 odsto poljoprivrednog zemljišta u zemlji ostaće otporno na posledice ekstremnih vremenskih uslova, dok je u periodu od 2001. do 2020. taj procenat iznosio 43,2 odsto.
Istovremeno, proizvođači u Srbiji već osećaju rast troškova usled poskupljenja goriva, đubriva i transporta, što je posledica aktuelnih kriza na Bliskom istoku i globalne energetske nestabilnosti. Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, troškovi proizvodnje hrane u Srbiji konstantno rastu, što utiče na dostupnost i cene poljoprivrednih proizvoda.
Analize pokazuju da će klima u Srbiji do 2050. godine biti toplija za više od tri stepena u odnosu na referentni period 1961-1990. Broj toplotnih talasa već je u značajnom porastu, a prošlog leta zabeleženo je pet takvih događaja. Maksimum padavina pomera se ka početku godine, dok letnje sezone postaju izuzetno suve i vrele. Prognoze ukazuju da će učestale bujične poplave i izlivanja reka do sredine veka ugroziti 56 odsto teritorije Srbije, što je osam puta više nego u prethodnim decenijama.
Suše takođe postaju sve češće. Dok je ranije beležena jedna suša tokom decenije, u periodu 2011-2020. registrovano je pet sušnih godina, a očekuje se da će suša postati godišnja pojava do 2050. godine. U zapadnim delovima Srbije zadržaće se vlažnija klima, dok jug, jugoistok i severoistok prelaze u polusušne regione. Mogućnosti za obnavljanje podzemnih voda smanjiće se za 20 do 40 odsto, što dodatno pogoršava uslove za poljoprivredu.
Istraživanja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pokazuju da je 95 odsto domaćih poljoprivrednika čulo za klimatske promene, ali da samo trećina poseduje dublje znanje o ovoj temi, pretežno iz izvora sa društvenih mreža. Stručnjaci naglašavaju značaj edukacije poljoprivrednika, kako bi se prilagodili novim klimatskim realnostima i očuvali proizvodni potencijal.
Prema analizama, pšenica važi za najotporniju ratarsku kulturu na klimatske promene, dok su kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa podložniji smanjenju prinosa. Posledice za stočarstvo i biljnju proizvodnju biće značajne, ukoliko se ne preduzmu sistemske mere prilagođavanja. Stručnjaci upozoravaju da aktuelni problemi sa cenama inputa i otkupnim cenama ne smeju skrenuti pažnju sa dugoročnih rizika, jer degradacija zemljišta i klimatska nestabilnost direktno ugrožavaju prehrambenu sigurnost Srbije.
